BEOGRAD – Uprava za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija u izveštaju o radu za 2018. godinu navela je trendove i izazove u borbi protiv pranja novca ubrajajući tu ulaganje gotovine u građevinarstvo i trgovinu automobilima, poslovanje preko nerezidentnih računa, poreske utaje i kripto valute.
Ulaganje gotovine nepoznatog porekla u građevinski sektor i sektor nepokretnosti pojava je koju Uprava opisuje kao „ustaljeni trend investiranja gotovine, ili novca koji potiče iz nepoznatog porekla, kao i od organizovanog kriminala, ili pojedinaca kriminalaca“.
Uprava navodi i finansijske operacije preko nerezidentnih računa kao „trend transfera novca preko nerezidentnih računa stranih pravnih i fizičkih lica u bankarskom sektoru Republike Srbije“, a sumnja je da se to čini kroz specifične trgovinske poslove za određene robe ili usluge „koji se fiktivno koriste da li za karusel prevare, ili čisto pranje para, ili kombinovano“.
U Izveštaju se navodi i da postoji trend uočavanja sumnje na krivična dela privrednog kriminala – poreske utaje i dodaje da su i “ dalje prisutne pojave simulovanih poslova, fiktivne radnje prenosa novac i izvlačenje gotovine preko računa fizičkih lica i preduzetnika“.
Za nezakonito izvlačenje novca domaćih privrednih društava u međunarodnom platnom sistemu navodi se da „profesionalno organizovane kriminalne grupe kreiraju nove i složenije modalitete izvlačenja novca“.
Uprava kod spoljnotrgovinskih poslova navodi pojavu „cirkulacija značajno gotovinskog novca u poslovima sa uvozom i prometom raznih tipova automobila na domaćem tržištu“ i dodaje da je uvoz polovnih automobila i tokom 2018. godine bio izuzetno visok.
U sferi uvoza i prometa automobilima su uočeni i tredovi visokih gotovinskih pozajmica radi pokrića likvidnosti po računu u smislu plaćanja nastalih obaveza jer „iskazani prilivi od uplate pazara ili priliva na račune nikako ne mogu pokriti nastale obaveze“ što otvara sumnje na „lažno i štimovano iskazivanje poslovanja“ a kako se navodi trend će se verovatno nastaviti jer je najavljen dalji uvoz automobila.
Kao hipotetička pretnja za pranje novca navedene su i kripto, odnosno „virtuelne valute“, jer je njihova fluktuacija učestala i naglo raste ili opada, a monetarne vlasti zabrinjava ogromna količina novca koja se konvertuje u kripto valute.
Dodatna pretnja kod kripto valuta je prilična anonimnost u lancu trgovanja i posedovanja virtuelnih novčanika što je primamljiva prilika kriminalnim organizacijama da iskoriste za pranje novca a Uprava smatra da bi trebalo raditi na identifikaciji nosioca posla, učesnika u trgovanju, te praćenju i kontrole kretanja tokova novca.
Kod digitalne ekonomije, odnosno poslovanja preko IT platformi kao problem je uočena moguća nepotpuna identifikacija klijenata a problemi mogu nastati i zbog brzine operacija i frekvenciji klijenata pa se očekuje od regulatora da ulože napor u tumačenju i regulisanju ovih novih proizvoda.
Prekogranične pretnje Uprava opisuje kroz sumnjive reeksportne poslove za koje nema realnog pokrića u robama, kao i poslovi „fiktivnih“ prekograničnih transfera, a postoji i verovatnoća PDV prevara u okviru zemalja EU.
Nisu isključene ni „igre“ povezanih lica u vezi sa transfernim cenama da bi se izigrao poreski sistem, navodi se u izveštaju i dodaje da postoji potreba bliže međunarodne saradnje da bi se ovo predupredilo.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com