U trendu

Gujaničić: I Srbija bi, kao Hrvatka, mogla da prodaje obveznice građanima, umesto u inostranstvu

Srbija bi, kao Hrvatska, mogla da prodaje državne obveznice gradjanima kako bi prikupila novac koji joj nedostaje za budžet i to po nižoj kamatnoj stopi, nego što je na medjunarodnom tržištu kapitala kada bi htela i kada bi otklonila neke manje prepreke, rekao je danas analitičar brokerske kuće Momentum Securities Nenad Gujaničić.

„Država Srbija, ako hoće, može da proda obveznice gradjanima jer nema prepereka, osim što bi morala da napravi kampanju i edukuje ih da novac sa štednje ulože u obveznice. Država bi se zbog toga malo zamerila bankama koje imaju dominantnu poziciju na finansijskom tržištu“, rekao je Gujaničić za Betu.

Od toga bi, kako je rekao, koristi imala i država i gradjani jer su kamate na tržištu obveznica na kome trguju, uglavnom profesionalni investitori, od prošle godine naglo porasle, a banke koje su superiornije u odnosu na njene klijente sporije ih povećavaju.

Hrvatska je 22. februara ponudila njenim gradjanima prve hrvatske narodne obveznice po minimalnom ulogu od 500 evra i do sada ih je kupilo njih oko 43.000 i prikupljena je jedna milijarda evra. Time je Hrvatska želela da privuče deo štednje od oko 35 milijardi evra koju gradjani imaju u bankama, po relativno niskim kamatnim stopama, ispod 0,5 odsto godišnje i plati im kamatu 3,25 odsto godišnje, a obveznice dospevaju 2025.

Gujaničić je rekao da banke u Srbiji daju kamatu klijentima na štednju u evrima na tri godine, tri odsto, a prinos na obveznice sa tim ili nešto dužim rokom je duplo veći.

„Zbog te razlike u kamatama ima prostora da država Srbija izda neke vrednosne papire na tri godine i ponudi gradjanima, uz prinos od četiri odsto, umesto da ih proda na medjunarodnom tržištu kapitala uz kamatu od šest-sedam odsto“, rekao je Gujaničić.

Dodao je da bi to bio podsticaj i za razvoj finansijskog tržišta u Srbiji i mogućnost da se gradjani edukuju da ne moraju da investiraju samo u nekretnine i u bankarske depozite.

Istakao je da gradjani u Srbiji na štednji u bankama imaju oko 13-14 milijardi evra i niko ne očekuje da bi se sva ta sredstva izvukla, ali bi „fantastičan“ uspeh bio kada bi država na obveznice prikupila milijardu evra, što bi predstavljalo tek šest-sedam odsto ukupne štednje.

Banke su, prema njegovim rečima, imale problem što u proteklih nekoliko godina nije rasla njihova kreditna aktivnost i što su poslovale u ambijentu niskih kamatnih stopa do prošle godine, pa su imale mali manevarski prostor za visoku profitnu maržu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.