HR: Većina u Saboru za ukidanje obavezne članarine HGK

ZAGREB – Većina poslanika u hrvatskom Saboru podržava predlog izmena zakona o Hrvatskoj gospodarskoj komori (HGK) kojima se predviđa ukidanje obavezne članarine, čime se olakšava poslovanje i privrednici oslobađaju plaćanja tog parafiskalnog nameta.

Izmenama zakona, koje je inicirao poslanički klub Most, predlaže se da članarina u HGK više ne bude obavezna već dobrovoljna.

Udruženje poreskih obveznika Lipa objavilo je danas saopštenje kojim su se nadovezali na sinoćnu saborsku raspravu o ukidanju obavezne članarine u, kako navodi portal Index, parazitskoj HGK.

Predstavili su analizu koju je za njihov Barometar konkurentnosti napravila naučnica Dagmar Radin, a prema čijim nalazima obavezno članstvo u HGK ima ukupno gledano negativan uticaj na konkurentnost Hrvatske.

Kao prvi argument za, kako piše Index, ukidanje „harača“ koji HGK prisilno naplaćuje privrednicima, Radin navodi da obavezno članstvo u Komori negativno utiče na konkurentnost, tako što povećava regulativno opterećenje, mogućnost korupcije, dovodi do većeg sukoba interesa u samoj funkciji i delovanju komore, a ukazuje i na nesposobnost prilagođavanja zakonodavnog okvira i pomanjkanje dugoročne vizije.

Dodaje dalje da obavezno članstvo povećava administrativne poslove i trošak poslovanja.

Autorka analize napominje da je Hrvatska među samo tri zemlje EU koje su zadržale obavezu plaćanja članarine (druge dve su Austrija i Nemačka), dok su sve druge postkomunističke zemlje potpuno prešle na dobrovoljno članstvo.

NJen drugi argument se tiče efikasnosti rada HGK.

„Kako je jedan od glavnih ciljeva HGK-a promovisanje izvoza domaćih preduzeća, njen rad se može meriti kroz uspešnost povećanja izvoza. No, kad se izvoz Hrvatske sagleda u kontekstu drugih postkomunističkih zemalja članica EU, Hrvatska ima ne samo generalno uporedno nisku vrednost izvoza, nego je njen rast bitno sporiji od drugih zemalja“, navodi Radin.

Treći argument koji iznosi vezan je za legitimitet HGK-a u predstavljanju interesa privrednika zbog načina na koji je Komora ustanovljena. Zakonom iz 1991, HGK je proglašena organom s javnim ovlašćenjima, i time joj je zagarantovana održivost finansiranja putem obavezne članarine.

Kako je HGK nastala zakonskom odlukom, njeno dalje delovanje, postojanje i finansiranje isto tako može biti promenjeno i povučeno, zaključuje Radin koja smatra da će Komora morati temeljito da se reformiše.

„Sve je izglednije da će HGK biti primorana da reformiše svoju organizaciju i delovanje, a promene u strukturi preduzetništva u Hrvatskoj će možda biti jedan podsticajni faktor za to“, ističe Radin.

U tom kontekstu navodi da su mnoge firme, posebno one u IT industriji, uspele da svojim poslovanjem postanu međunarodno konkurente i dobiju mesto za pregovaračkim stolom, te da zbog svoje ekonomske težine imaju mogućnost seljenja većine svog poslovanja van granica Hrvatske.

„S obzirom na njihovu poslovnu fleksibilnost i konkurentnost, one su u mogućnosti da deluju da se zastareli institucionalni okvir, koji ih ne zastupa, uskoro i promeni“, zaključila je Radin.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.