IENE: Tesko proceniti energetsku perspektivu JI Evrope

BEOGRAD – Institut za energetiku Jugoistočne Evrope (IENE) iz Atine predstavio je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS) obimnu studiju „Pregled i perspektive energetike Jugoistočne Evrope 2021/2022“.

Predstavnik IENE u Srbiji Mihailo MIhailović rekao je da je 30 stručnjaka iz svih zemalja Jugoistočne Evrope, od Slovenije do Izraela i od Moldavije do Albanije, sačinilo studiju na blizu 1.500 strana u kojoj se analizira kompletna energetika regiona u oblastima nafte, gasa, električne i toplotne energije.

Dodao je da je na osnovu te analize grupa stručnjaka iz Grčke napravila perspektivan plan do 2040. godine za energetiku, ali da je on samo jedan od mogućih scenarija dešavanja u energetici.

„Ovih dana se promene u energetici događaju toliko brzo i neočekivano, da će verovatno scenariji biti mnogo drugačiji nego što su sada“, rekao je Mihailović.

Ocenio je da, generalno gledano, Balkanski region nije toliko energetski zavisan kao što je Zapadna Evropa zbog uvoza nafte i gasa.

„Većina zemalja, posebno Srbija, je u nekom balansu električne energije. To znači da je imaju za sopstvene potrebe i budućnost koja se nagoveštava, ne samo zbog sukoba u Ukrajini, nego uopšte na tržištu gde više nema ponude energenata kao ranije, a uz to su cene veoma visoke“, rekao je Mihailović.

Prema njegovoj oceni, one zemlje koje imaju sopstvene resurse, koje mogu da se oslone na sopstvenu primarnu energiju, na sopstvenu vodu i hranu, „imaju šansu da lakše prežive dok ne sacekamo neki novi multipolarni svet“.
Na panelu su govorili još predsednik IENE Kostas Stambolis, savetnik predsednikia PKS-a Miroslav Lutovac, i profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović.

Lutovac je ocenio da će energije biti, da će trenutni problemi biti prevaziđeni, ali da se više nećemo vratiti na vreme kada je energija bila dostupna i jeftina.

„Zato države i društva promišljaju šta ćemo raditi u ovakvim kriznim situacijama, ako do energije ne možemo doći. Ako ne možete doći do energije, onda je cena irelevantna. Mislim da je krajnje vreme da prestanemo da očekujemo čarobne štapiće“, rekao je Lutovac.

On je ocenio da je tečni gas dobrodošao i da će stabilizovati situaciju, ali da je pitanje koliko će ga biti.

„Da li ćemo imati dovoljno tečnog gasa teško je reći, jer nismo mi jedini korisnici tog izvora. Tečni gas ima prihvatljivu cenu samo zbog ovog poremećaja, koji je podigao cenu prirodnog gasa“, rekao je Lutovac.

Simeunović je upozorio da će najveću cenu tekuće krize platiti siromašnije zemlje, što je većina njih u regionu.

„Moramo u regionu po meni da vodimo računa da razmirice koje postoje rešimo, ili bar da ih u ovom trenutku ne razvijamo, ili bar da se složimo kako ne bismo bili žrtve ove energeske krize koja je već zakucala na naša vrata“, rekao je Simeunović.

Naglasio je da zato zemlje na Balkanu moraju da insistiraju na miru, stabilnosti, dobrosusedskoj saradnji i da zajednički traže rešenja za izlazak iz energetske situacije koja je istovremeno i poilitička kriza Evrope, najveća od Drugog svetskog rata.

„Ona ima svoju vojnu, ali što je najgore i ekonomsku dimenziju. Jer ako nas vojno ne ugrožava Ukrajina koja je relativno daleko, ne možemo izbeći ekonomsku tragediju koja već nagriza Evropu. Ceh uvek plaćaju najsiromasniji, nažalost u Evropi to smo uglavnom mi“, rekao je Simeunović.

Direktor Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) Zoran Vuković napomenuo je da je RS energetski bezbedna, jer to preduzeće od 5,5 hiljada gigavat časova godišnje proizvodnje izveze 1,5 hiljadu gigavat časova, i da će tu stabilnost zadržati i ubuduće.

„Imamo dve termeoelektrane koje daju 60 odsto struje. Znamo da bez novih investicija u obnovljive izvore neće biti energretske nezavisnosti što nam je cilj u RS da imamo. Tako da već sada imamo veliki investicioni ciklus, jer gradimo pet novih elektrana. Solarnu ‘Trebinje 1’, Hidroelektranu (HE) ‘Hrvut’, vetroelektranu na Berkovcima, sa Srbijom HE ‘Buk-Bjela’ i HE ‘Bistrica'“, naveo je Vuković.

Direktor Berze električne energije za Jugiostočnu Evropu (SEEPEX) Miloš Mladenović napomenuo je da je od početka godine cena struje stabilizovana na 220 evra po megavat času i da će tako visoka ostati i narednih godina.

„U poređenju sa ovim periodom protekle godine, to je za četiri do pet puta više. Na dužem periodu se ne vide značajna povećanja. Po cenama na fjučersima, koji su najindikativniji pokazatelji dugoročnih trendova i tokova, vidi se da se njima za sledeću 2023. godinu u Nemačkoj i našem regionu trguje na nivou od oko 230 evra, za 2024. je oko 170 evra, a za 2025. oko 140 evra. To možda nije lepa vest, ali se ne vidi neko značajno smanjenje cena narednih godina“, rekao je Mladenović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.