Infrastruktura i obrazovanje mamac za nova ulaganja na ZB
BEOGRAD – Ekonomije Zapadnog Balkana mogle bi da imaju velike koristi od trenda vraćanja proizvodnje multinacionalnih kompanija iz Azije u Evropu, ocenjuje se u studiji „Potencijal Zapadnog Balkana za privlačenje stranih investicija u post-kovid periodu“.
Studiju je realizovao Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana (KIF ZB6) u saradnji sa Bečkim ekonomskim institutom i uz podršku Projekta komorskog partnerstva za Zapadni Balkan, a u da bi se ta šansa iskoristila studiji se navodi da je potrebno ulaganje u u obrazovanje kvalifikovanog kadra, u razvoj infrastrukture i podsticajnog ekonomskog ambijenta koji će region Zapadnog Balkana učinitii konkurentnijim.
„Treba da iskoristimo šansu za privlačenje novih investicija u post-kovid periodu, jer je pandemija Kovid 19 doprinela promenama u globalnim lancima snabdevanja i kompanije sve češće traže efikasnije i brže puteve isporuke, bez rizika i dodatnih troškova, geografski pristupačcnije lokacije za izmeštanje proizvodnje kao i pouzdane poslovne partnere i dobavljače“, rekla je generalni sekretar KIF ZB6 Tatjana Šterjova Duškovska.
Ona je dodala da je cilj studije da se predstave prednosti regiona ali i ukaže na oblasti u koje je potrebno ulagati dodatne resurse kako bi privrede Zapadnog Balkana bile što atraktivnije za domaće i strane investitore.
„Privrede regiona su u procesu reindustrijalizacije i restrukturiranja izvozne strukture u pravcu većeg učešća proizvodnje koja nosi višu dodatu vrednost. Takođe, potrebno je ubrzati kreiranje regionalnog tržišta kako bi lokalne ekonomije bile konkurente na EU tržište“, kazao je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić.
On je istakao važnost otvaranja Regionalnog centra za ekonomske analize, koji će omogućiti sagledavanje pozicije Regiona ZB od makroekonomskog nivoa do privrednih subjekata i konkretnih razmenljivih dobara.
„Ukoliko se region aktivira i na pravi način nastupi prema stranim investitorima, otvoriće se šanse za veći priliv stranih investicija. To podrazumeva ulaganje u obrazovni sistem, dualno obrazovanje i fokus na razvoj transportne infrastrukture“, rekao je predstavljajući rezultate studije Branimir Jovanović, ekonomista iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
On je dodao da strani investitori pre svega traže kvalifikovanu radnu snagu i dobru infrastrukturu, ali i stabilni ekonomski i politički ambijent.
Ukazao je da su investitori u regionu, među kojima su najprisutnije kompanije iz Nemačke od 2010. do 2019. investirale 2,5 milijardi evra u region Zapadnog Balkana, a širom sveta 1,7 biliona evra.
„Ovi podaci pokazuju da postoji još mnogo prostora i kod drugih zapadnoevropskih investitora, kao što su Holandija, Švajcarska i Austrija“, dodaje Jovanović.
Među anketiranim nemačkim investitorima 62 odsto kompanija je kao razlog investiranja u region navelo dobru poslovnu kulturu, pozitivna iskustava u poslovanju sa kompanijama iz regiona, odgovornost i obrazovanje stručnog kadra, kao i dobru geografsku poziciju i bliskost kultura, ukazale su koordinatori Projekta Sofija Kluge i Olga van Zijverden.
Direktor Sektora privrede Spoljnotrgovinske komore BiH Ognjenka Lalović rekla je da je 79 odsto domaćih kompanija iz regiona ZB zadovoljno saradnjom sa stranim kompanijama, ali je i dalje potreban sistematski pristup u aktivnostima usmerenima na povezivanje kompanija i privačenje investitora.
Svoja pozitivna iskustva u poslovanju u regionu Zapadnog Balkana podeleli su i predstavnici kompanija Vošloh-Sćwabe i Aktive iz Makedonije.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.