Infrastrukturni projekti ključni za razvoj regiona

BEOGRAD – Veliki infrastruktruni projekti su važni za ekonomski razvoj Srbije i čitavog regiona Zapadnog Balkana, zato je važno da sredstava koja dobijaju od međnarodnih finansijskih institucija budu uložena u puteve, pruge i ekološke projekte, jer je upravo to što će zemlje učiniti konkurentnijim, rečeno je danas na panelu „Veliki infrastrukturni projekti“ u okviru Beogradskog ekonomskog foruma.

Regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Zapadni Balkan i centralnu Evropu Ari Najm objasnio je da je IFC deo grupacije Svetske banke i dodao da je za njih infrastruktura od ključnog značaja.

Istakao je da je upravo infrastruktura važna za Zapadni Balkan, jer osim što utiče na razvoj ekonomija, privlačenje investitora, podizanje kvaliteta života građana, ona i povezuje region i čini ga konkurentnijim.

Najm je naglasio da upravo infrastrukura privlači investicije, i to infrastruktura koja je bazirana na poštovanju ekoloških standarda, koja podržava zelenu energiju, najbolju logistiku…

Naveo je da je analiza MMF-a o jazu u infrastrukturi na centralnom i zapadnom Balkanu pokazala da te zemlje treba svake godine da izdvajaju po tri odsto svog BDP-a u narednih 10 godina ako žele da premoste jaz od 50 odsto koji ih deli od zemlja EU.

“To govori o veličini investicija koje su regionu potrebne”, rekao je Najm.

Objasno je da IFC pomaže razvoj infrastrukure na tri načina, jedan je direktno finansiranje projekta koji je već gotovo, zatim pružanjem saveta o izgradnji dobrih javno-privatnih partnerstava, navodeći primer deponije u Vinči, a treći stvaranje projekta i njihovo finansiranje.

Regionalni predstavnik EIB za Zapadni Balkan Aleksandro Bragonci podsetio je da će region Zapadnog Balkana od Evropske unije kroz IPA fondove dobiti 30 milijardi evra za ulaganja u najvažnije infrastrukturne projekte u narednoj deceniji.

Istakao je da su ta sredstava usmerena na održivi razvoj celog regiona, jer će biti uložena ne samo u modernizaciju puteva i pruga, već i za razvoj digitalizacije, zaštitu životne sredine, smanjenje ugljen dioksida, mobilnost u gradovima…

“Velika odgovornost leži na državama jer su one odgovorne za kvalitetne projekte”, podvukao je Bragonci.

Naveo je da EIB pruža i savetodavne usluge lokalnim zajednicama kako bi se što bolje pripremile za projekte i staraju se da investicije budu usklađene sa evorpskim inicijativama kao što su Zelena agenda, Digitalna agenda, Strategija za mobilnost, Strategija za inovacije.
Neki od projekata koje finansira EIB, koji je zvanična banka EU, jesu rekonstrukcija železničkog Koridora Beograd – Niš- Preševo, zatim modernizacija pruge od Niša do Dimitrovgrada, investicije u izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda…

Vođa programa za Zapadni Balkan u okviru Svetske banke Sajmon Elis istakao je da Svetska banka ulaže i da je ulagala u projekte koji doprinose regionalnoj povezanosti, kao što su putna infrastruktura, energetski projekti, digitlani putevi i sve ono što je vazno za integraciju i saradnju u okviru regiona, a što doprinosi rastu ekonomija.

Istakao je značaj opština za realizaciju velikih projekata, dodajući da od njih najviše zavisi kako će se oni implementirati.

Projekti su, naglasio je, važni ne samo zbog ekonomskog razvoja, već i zbog unapređenja kvaliteta života građana, jer smanjuju nivo zagađenja vazduha, vode, zemljišta…

Predstavnik EBRD Giljum le Bris istakao je da je za EBRD finansiranje projekata u okviru zelen agende jedan od glavnih prioriteta.

„Smanjenje emisije ugljen-dioksida je jako važno i ti problemi se najviše oslikavaju na lokalnom nivou, zato razgovramo puno sa opštinama i vladama na Zapadnom Balkanu kako da te probleme rešimo“, rekao je le Bris.

Naveo je da EBRD radi na sufinansiranju vetroparkova i ostalih projekata koji su energetski efikasni, te dodao da ta institucija u Srbiji radi na novom programu koji će pružiti podršku korišćenja obnovljivih izvora energije.

Le Bris je naglasio da je važno da svi projekti budu u skaldu sa Sporazumom iz Pariza kojim su se zemlje obavezale da će do 2050. godine smanjiti emisiju štetnih gasova na nulu.

Ambasador Poljske u Srbiji Rafal Perl preneo je iskustva Poljske na razvoju infrastrukture od 2004. godine, odnosno od kada je ta zemlja postala član Evropske unije.

Istakao je da je Poljska od 2004. do 2020. primila više od 150 milijardi evra od EU i da je većina tog novca bila izdvojena za infrastrukturne pojekte, projekte u oblasti zaštite životne sredine, podrške malim i srednjim preuzećima.

Takva “pametna ulaganja” su, kako kaže, pomogla Poljskoj da ubrza privredni rast i uveća BDP.

„Zapadni Balkan će imati velika evropska sredstva na raspolaganju, i nadam se da će ih pametno iskoristiti“, rekao je Perl.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.