Istraživanje Erste grupe: Očekivano smanjenje inflacije u evrozoni

Evropska centralna banka (ECB) je početkom juna smanjila kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, a većina centralnih banaka predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove godine ili u prvoj polovini 2025, pokazali su danas objavljeni rezultati istraživanja Erste grupe.

Podaci o evrozoni u prvih nekoliko meseci ove godine bili su relativno nepovoljni i zbog toga su smanjena očekivanja u pogledu sniženja kamatnih stopa za oko 100 baznih poena, a na tržištu obveznica nastaviljeni su usponi i padovi.

U proteklom periodu kretanja stope inflacije bila su nestabilna, zabeležila je drastičan pad nakon dostignutog vrhunca 2022. godine.

Postizanje stope inflacije od dva odsto predstavlja važan cilj ECB, ali usled promenljive situacije teško je odrediti tačan trenutak kada će doći do daljeg smanjenja kamatnih stopa, naveli su analitičari Erste grupe.

Smatraju da će inflatorni pritisak popustiti u evrozoni, jer je ECB smanjila kamatne stope 6. juna na šta su ukazivali objavljeni podaci o inflaciji za april, koji su pokazali pad pritiska na cene usluga.

Stope inflacije za usluge još uvek nisu na željenom nivou, a podaci o inflaciji su nedovoljni da bi se pretpostavilo da će taj pritisak na cene nastaviti da popušta, a to kretanje inflacije neizvesnim.

Usporavanje rasta zarada podstiče očekivanja da će inflacija popustiti u budućnosti. Promena pravca je relativno nova, a najnoviji podaci o povećanju zarada potvrđuju očekivanja ECB, kao i da su usklađeni sa postizanjem ciljane inflacije od dva odsto na srednji rok.

ECB posmatra dugačak niz pokazatelja, a najvažnija je „naknada po zaposlenom“, što pokazuje da rast zarada usporava, kao i da bi mogao biti niži i od aktuelne prognoze ECB.

Savet guvernera ECB, kako je istaknuto, očekuje da će stopa inflacije fluktuirati u narednim mesecima i da će pasti kasnije tokom godine.

„Za sada, nepostojanje daljeg pada stope inflacije ili čak manji rast ne bi bili prepreka daljem smanjenju kamatnih stopa. Presudno će biti kretanje pojedinih ključnih pokazatelja, kao što je rast zarada i aktuelni pritisak na cene“, piše u saopštenju.

Precizirano je da će u slučaju pritiska fokus biti na promenama cena na mesečnom nivou, a naročito na tome da li dodatno popuštaju cene usluga, jer ekonomija u evrozoni već nekoliko meseci pokazuje znake oporavka, a ECB predviđa jači ekonomski rast tokom godine.

Analitičari Erste grupe nakon junskog smanjenja kamatnih stopa očekuju još tri talasa smanjenja do kraja godine za po 25 baznih poena.

U prvoj polovini 2025. godine, očekuje se da ciljana inflacija neće biti u potpunosti postignuta, ali ekonomija bi trebalo da zabeleži dobre rezultate.

Kada je reč o globalnoj trgovini, proteklih godina po pitanju trgovine uslugama, zabeležene su promene u globalnim udelima velikih ekonomskih blokova – SAD, Evropske unije i Kine. Udeo SAD se smanjio, dok su Kina i EU uspele da povećaju svoje udele.

Analitičari smatraju da nema znakova usporavanja globalne trgovine, jer je ukupan izvoz beležio pad u prošloj godini u odnosu na 2022. godinu.

Kada se posmatraju države članice EU, primećeno je smanjenje tržišnog udela Nemačke, dok su Italija, Španija i Austrija uspele da očuvaju svoje udele u globalnoj trgovini.

Ukoliko se izostave fosilna goriva, uvoz EU najviše se od 2019. godine povećao u četiri grupe proizvoda – električnim uređajima, vozilima, farmaceutskim proizvodima i mašinama.

Rast uvoza električnih uređaja, poluprovodnika izvan EU bio je sporiji, ali se ipak udvostručio, što je značajno povećalo zavisnost EU od Kine.

Globalni udeo EU u izvozu električnih automobila duplo je veći od udela Kine, samo izvoz putničkih automobila s električnim pogonom Nemačke veći je od izvoza Kine.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.