Izazovi za privredu SRB uvoz i cene energenata, izvoz. . .

BEOGRAD – Delegacija misije Međunarodnog monetarnog fonda razgovarala je sa predstavnicima Privredne komore Srbije o makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti, investicionom ambijentu i izazovima koji su pred srpskom ekonomijom zbog ukrajinske krize i globalnih poremećaja na tržištima.

Kako je istaknuto na sastanku u PKS, problemi sa kojima se suočava ekonomija EU najviše brinu i privredu Srbije, a to su uvoz i rast cene energenata i drugih sirovina, izvozni poslovi, lanci dobavljača i inflacija.

„Srbija deli sudbinu cele Evrope i evropskih kompanija i veoma je važno da se tačno sagledaju koje oblasti privrede su najugroženije, gde država može da pomogne da se kriza na lakši način prebrodi i šta može da bude alarmantno“, rekao je direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović, saopštila je PKS.

Navodi se da je na sastanku bilo reči o tome kako se srpska privreda nosi sa trenutnom krizom, kakve se posledice i uticaji očekuju na dosadašnji ubrzani ekonomski razvoj i rast BDP Srbije.

Vesović je rekao da je misija MMF, koju u poseti Srbiji predvodi Jan Kejs Martejn, prvi put zvanično sa predstavnicima PKS što je, ističe, veoma važna poruka da žele da čuju i uvažavaju stavove naše privrede u ovom veoma specifičnom trenutku.

Savetnik predsednika PKS Milun Trivunac ocenio je da je sa izvozne strane naš sektor poljoprivrede najviše pogođen, jer agrar učestvuje oko trećine u ukupnom srpskom izvozu na rusko tržište.

„Takođe, kriza u nabavci proizvoda hemijske i naftne industrije može imati veliki uticaj na sektor poljoprivrede posebno na mala i srednja preduzeća. Poskupljenje goriva, jednog od primarnih inputa u poljoprivredi će imati dalekosežne posledice i uticaj na proizvođačku cenu poljoprivrednih proizvoda“, rekao je Trivunac i dodao da se u dijalogu sa Vladom Srbije i nadležnim istitucijama traže alternative i održiva rešenja.

Misija MMF-a u poseti je Beogradu povodom druge revizije aranžmana sa Srbijom koji je započet u junu prošle godine sa ciljem podrške daljem sprovođenju strukturnih reformi, makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da će taj savetodavni aranžman sa MMF-om Instrument za koordinaciju politika trajati do kraja 2023. godine i da ne podrazumeva finansijsku podršku.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.