U trendu

Izrazit rast proizvodnje prerađivačke industrije u julu

BEOGRAD – U julu je je ostvaren izrazit međugodišnji porast proizvodnje preradivačke industrije i prevaziđeni su zastoji proizvodnje u oblastima koje su prethodno uslovile pad ukupne proizvodnje, rečeno je danas na predstavljanju novog broja časopisa „Makroekoniomske analize i trendovi“ u Privrednoj komori Srbije.

Ekonomista Stojan Stamenković kaže da je medugodišnji pad ukupne industrijske
proizvodnje i proizvodnje preradivacke industrije, karakteristican za prvo polugodište ove godine, u junu bio produbljen i da je u tom mesecu ostvaren najdublji medugodišnji pad.

Ukupna industrijska proizvodnja je međugodišnje povećana za 3,7 odsto, a proizvodnja preradivačke industrije za šest odsto.

Međugodišnji pad proizvodnje preradivačke industrije u junu je iznosio čak 7, 8 odsto.

Ako se industrijska proizvodnja gleda po nameni, u julu je medugodišnje povećana
proizvodnja u svim sektorima, i to najviše proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju (9,9 odsto) i proizvodnja kapitalnih proizvoda (9,1 odsto).

„Za normalizaciju dinamike proizvodnje prerađivacke industrije značajno je bila važna normalizacija proizvodnje u dvema oblastima koje su presudno narušavale tu
dinamiku i uslovljavaje pad- hemijska i naftna industrija“, rekao je Stamenković.

On se osvrnuo i na podatke za spoljno tergovinsku razmenu navodeći da je ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u junu iznosila je 3382 miliona evra, prbližno ista kao u junu 2018.
U julu je dostigla 3714 miliona evra, što je za 14,1 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine.

„Ta vrednost je premašila onu iz maja ove godine i to je sada apsolutno najveća
vrednost spoljnotrgovinske razmene u jednom mesecu“, rekao je Stamenković.

On je naveo da je pokrivenost uvoza izvozom pala na 71 odsto.

Stamenković je govoreći o rastu BDP naveo da ne bi isključio mogućnost da se do kraja godine ostvari rast od 3, 5 odsto.

Ekonomista Ivan Nikolić rekao je da je jul doneo bolje rezultate u odnosu na prvo polugodište, odnosno početak letnjih meseci, što je praćeno i rastom BDP.

Istakao je da je došlo do blage revizije ukupnih investicoja na sedam odsto, u odnosu na 8, 4 odsto koliko su iznosile u prvom tromesečju.

Nikolić kaže da je što se tiče stanja u budžetu, sve dobro i da su rezultati sjajni i da je ostvaren suficit u prvoj polovini godine od oko 20, 4 milijarde dinara.

„Primetan je vrlo dobar prliv stranih direktnih investicja i on zaključno sa junom iznosi više od 1, 9 milijardi evra, što je rast od 31 odsto“, rekao je Nikolić.

Istakao je da su u tgovini takođe ostvareni bolji rezultati, da je stopa nezaposlenosti na minimumu, odnosno na granici jednocifrene i dvocifrene.

Ono što je primetno u poslednje vreme kaže Nikolić, je i to da ne vlada više mišljenje daje javni sektor „crna rupa ekomonomije“ već da ima značajno učešće u ukupnoj ekonomiji.

Nikolić je kazao da investicije privatnog sektora nisu dovoljno kvalitetne da obezbede veći rast BDP .

„Kvalitet ulaganja još uvek nije zadovoljavajući i ne obezbeđuje visoku stopu rasta BDP“, rekao je Nikolić.

Jedan od autora teksta u novom MATU-u Svetlana Jelicičh rekla je da privatni sektor višestruko doprinosi stopi rasta BDP-a odnosno ekonomije, ali da veliki zamajac tome daje javni sektor.

Ona se osvrnula na podatke da javni sektor u domaćoj ekonomiji kreira gotovo četvrtinu ukupne bruto dodate vrednosti.

“ U osnovi ove investicione ekspanzije nalazi se širok front investiranja koji je zahvatio razne privredne oblasti, a u kome su ucesnici brojna, kako javna, tako i privatna preduzeća“, navodi se u analizi MAT-a.

I javni i privatni sektor beleže pozitivne tendencije, pri cemu državna preduzeca investiraju po znatno dinamičnijim stopama u odnosu na korespondirajuće karakteristično je da ustrukturi državnog sektora preovladava investiranje u građevinske radove, dok je u privatnom oprema primarna komponenta u koju se ulaže , navodi se u novoj analizi MAT-a.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike