U trendu

Javne nabavke sa socijalnim elementima za nova radna mesta

BEOGRAD – Primena tzv. socijalnih kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude u postupcima javnih nabavki značajno bi doprinela otvaranju novih radnih mesta za marginalizovane grupe, sigurnijim uslovima za rad i podstakla etičnu kupovinu, a istovremeno napravio bi se prostor za razvoj socijalnih preduzeća, kažu u NALED-u.

Međutim, u Srbiji kriterijumi rodne ravnopravnosti i socijalnog uključivanja se ubedljivo najmanje koriste za izbor ponuda, a većina učesnika u procesu, bilo da su naručioci ili ponuđači, nije ni upoznata sa njima, pokazuje istraživanje NALED-a.

Prema izveštaju Kancelarije za javne nabavke iz 2020, vrednost nabavki opao je na 6,8 odsto BDP-a što, iako daleko ispod evropskog nivoa, ostavlja dovoljno prostora da se na tržištu ostvari i pozitivan socijalni uticaj, navedeno je u biltenu NALED-a.

Kako bi podstakli institucije da kupovinu robe, usluga i radova, iskoriste i za rešavanje određenih društvenih problema, NALED je, uz podršku Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida), a u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije, u okviru projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“, izradio analizu preporuka za uključivanje socijalnih elemenata u sve segmente javne nabavke – od pripreme dokumentacije, preko određivanja kriterijuma za dodelu ugovora, do realizacije.

„Univerzalni ciljevi socijalnih elemenata u nabavkama svuda u svetu su iskorenjivanje siromaštva, zaštita životne sredine i stvaranje jednakih mogućnosti na tržištu, a u njihovoj primeni u Centralnoj Evropi prednjači Poljska, u kojoj su, prema poslednjoj analizi iz 2018, bili zastupljeni u 73,5 odsto oglasa. Na ovaj način naručioci mogu da zahtevaju od ponuđača da poštuju socijalna i radnička prava i tako obezbede pravedne plate, sigurne radne uslove i rodnu ravnopravnost ili da preduzmu konkretne mere za ostvarivanje društvenih ciljeva“, kaže koordinator za regulatornu reformu u NALED-u Nikola Komšić navodeći ključne nalaze analize „Razvoj javnih nabavki sa socijalnim elementima“ sprovedene u okviru projekta.

Takođe, socijalna preduzeća, čija je glavna odlika da doprinose rešavanju nekog socijalnog problema, mogu najbolje da odgovore na takav zahtev naručilaca, dodaje.

Prema njegovim rečima, masovnije uključivanje socijalnih kriterijuma u bodovanje ponuda ni na koji način ne bi ugrozilo konkurenciju.

Podaci sa Portala javnih nabavki, pokazuju da je tokom prošle godine samo 37 ugovora dodeljeno u okviru rezervisanih javnih nabavki, a na tržištu postoji oko 500 socijalnih preduzeća, koja bi mogla da se nađu u ulozi ponuđača.

„Sektori sa najvećim obrtom kapitala, kao što su građevina, zdravstvo i trgovina, najpogodniji su za uključivanje socijalnih elemenata. Na primer, kod nabavke bolničkih uniformi, možete postaviti kriterijum da u proizvodnji rade osobe sa invaliditetom i druge teže zapošljive grupe ili da proizvođač poseduje određene sertifikate koji svedoče o dobrim uslovima i platama zaposlenih“, rekao je Komšić.

Kako kaže, kod pripreme urbanističkih planova, od ponuđača se može tražiti da je već učestvovao u kreiranju prostora na socijalno-inkluzivan način, tako da su javne površine i zgrade pristupačne svima.

Određeni pomak ostvaren je novim Zakonom o javnim nabavkama, kojim je proširena odredba da se nabavka može rezervisati samo za preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom.

Od 2020. godine, ova odredba odnosi se na sva socijalna preduzeća, čiji je osnovni cilj društvena i profesionalna integracija lica u nepovoljnom položaju, dok su osim osoba sa invaliditetom, kao ta lica označene i druge marginalizovane grupe – žrtve nasilja, bivši zatvorenici, Romi i Romkinje i drugi.

Uključivanje socijalnih elemenata bilo bi zastupljeno u nabavkama kod kojih je ključni kriterijum dodelu ugovora ekonomski najpovoljnija ponuda, koja pored cene u obzir uzima i kvalitet ponuđenog proizvoda ili usluge i čiju veću zastupljenost u ukupnom broju postupaka NALED zagovara kroz projekat „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“.

Ipak, ovaj kriterijum za dodelu ugovora imao je prednost u odnosu na najnižu cenu u samo šest odsto slučajeva, što je pad od tri procentna poena u odnosu na 2019.

Predlog NALED-a je da Kancelarija za javne nabavke izradi konkretne smernice i predloge kriterijuma, kako bi dodatno edukovala sve učesnike u procesu i promovisala ulogu socijalnih preduzeća u društvu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar