Kačerski med za 3 kontinenta, vino od Zorče traže i Skandinavci

LAZAREVAC – Praznici su a pčele nisu prestajale da rade i od Lazarevca, brdima ka Bukulji i Rudniku, na prostoru od 1.000 kilometara mede i brendirani Kačerski med sa izvoznim dozvolama za Ameriku, Evropu i Bliski istok, koji je plod duže od decenije razvoja istoimene pčelarske zadruge.

U pobrđu ka Aranđelovcu Dragan Simić, duže od tri decenije pčelar a sada i predsednik Upravnog odbora Zadruge sa sedištem u Lazarevcu, potpuno se predao prolećnom bujanju, košnicama i suncu.

„Ne staju pčele za praznike, ni verske ni državne, rade svaki dan po ceo dan, kada im vremenske prilike dozvole“, kaže on.

Kačerski med brendiran je sa područja više opština, u zadrugu ga donose kooperanti, a u boljim godinama ih je i do 200, a samih zadrugara oko 50.

„Narodski da kažem sav taj med se pomeša u jedan, pa kupažira, analize stalno radi Centar za ispitivanje namirnica (CIN). Tek onda med ide u prodaju sa zaštitni markicama i oznakama geografskog porekla kao Kačerski med“, kaže on.

CIN, objašnjava on, kontroliše i prinose meda, pa u zavisnosti od godine pčelari samo odobrenu količinu mogu da sertifikuju, preko zadruge, kao Kačerski med.

„Poslednje tri godine loši su prinosi meda pa kupažura nije rađena“, kaže Simić.

On Kačerski med vidi u plasmanu na prvenstveno inostrano tržište. „Oni prepoznaju vrednost sertifikacije, a naš narod još nije edukovan i za sve to pripremljen. Napravili smo izvozničke papire, pa ćemo verovatno i izvoziti i za Ameriku, Evropu i Bliski istok“.

Rod meda, a posebno kačerskog, Simić kaže zavisi od podrške prirode i od Boga.

„Čitav posao zavisi pre svega od prinosa meda. A unazad tri godine su bili loši rezultat, ne samo kod nas nego u Evropi. Priroda se malo poigrala. Ili mi sa njom, ili ona sa nama. Ona nam vraća ono što smo je zagađivali, i uništavali“, smatra iskusni pčelar.

Podrška društva ne izostaje, pa Simić navodi da su pčelare Lazarevca za tri godine grad Beograd i opština podržali sa 18,6 miliona dinara što je otišlo za nabavku opreme za pčelaranje.

„Baš puno pčelara je dobilo, zahvaljujući gradu, velike subvencije. Evo sad smo u pregovorima sa njima da nam nabave genetskog materijala, kao što su pomagali stočarima. Jer, od raspada stare Jugoslavije niko ništa od genetskom materijala nije uvezao u Srbiju“, navodi on.

Zadruga pčelarska, nešto niže u Lazarevcu opet ima savremenu opremu, ali bi vidljivo je objekat mogao biti i nešto uslovniji, a Simić kaže da uvek može i bolje i više, jer tehnologija napreduje.

„Sa gradom i opštinom razgovaramo da pomogne i u tu, jer nam fali par stvari, opreme. Uvek može viši nivo, ne treba čovek da stane. Stvar je u tome da priroda posluži, ne može pčelar bez uzdanja u prirodu“.

„Sve što negde nešto rađa, pčela oplođava. A nama se priroda pomerila. Mraz je bio do pre nekoliko dana. Bagrem je jednu turu izmrzao, i sad je krenuo ponovo. Očekujemo da za desetinu dana stigne, videćemo. U ponovnom ciklusu cvetanja bagrem daje mnogo manje, i tako se prepolovi rod meda“, dodaje.

Direktor zadruge Goran Marković svedoči da je zadruga nastala pre desetak godina i da su osnovali aktivni članovi Udruženja pčelara sa tradicijom od 60-tih godina prošlog veka.

„Ideja je bila da pčelari ovih krajeva predaju med zadruzi preko koje bi on bio brendiran i zaštićen. Kačerski med dobio je ime po spisu iz 18. veka u kome su Turci zabeležili da na ovim prostorima žive ljudi koji koriste med i piju medovaču“, kaže on.

Onih 1.000 km kvadratnih za geografsko poreklo su područja Rudnika i Bukulje, objašnjava on. Tu je nezagađeno, priroda je čista a takav je i zdrav i med koji mi pakujemo, kaže.

Pčelari kooperanti sa teritorija Lajkovca, Lazarevca, Ljiga, Mionice, Valjeva, Aranđelovca, Uba u zadruzi mogu svoj med da upakuju, a saradnja za Kačerski med zahteva i njihov rad po elaboratu.

„Za Kačerski med nije dovoljno da bude sa 1.000 kvadratnih kilometara registrovanog prostora nego je svaka košnica za njega obeležena, ima svoj broj, a na osnovu toga se tačno zna iz koje je košnice koji med. Pčelari donose med u zadrugu, ispituje ga Centar za ispitivanje namirnica, pa se tačno zna koja kanta meda šta sadrži, zatim se smeša i izlazi u teglicama od 400 grama što nam je EU preporučila“, kaže on.

Sastav meda određen je po studiji beogradskog Poljoprivrednog fakulteta i profesora Mića Mladenovića i ispitivanja od dve i po godine. „U Kačerskom medu je do 70 odsto bagremovog meda, i po 15 procenata lipe i livadskog meda“, kaže Marković.

Uz Kačerski, kod nas sertifikovani su Đerdapski, kao i Fruškogorski lipov med pa se sarađuje.

„Sa Đerdapskim medom napravili smo zajedničku kutiju, upakovali naše medove, što je plasirano na Golubačkoj tvrđavi. Ideja nam je da to uradimo i sa Fruškogorskim medom i da sve tri tegle zajedno budu negde u Beogradu gde prolaze turisti i tako promovišemo Srbiju, i našu zdravu hranu“, kaže on.

Kačerski med je i u korpi „Saveza Original Srbija“ u društvu fruškogorskog meda, ariljske maline, futoškog kupusa, leskovačkog ajvara, sjeničkog jagnjeta. Dodaje da se tu očekuju dodatna sredstva domaća, ali i iz Evrope za promociju.

„Ajvar, malina i fruškogorski med iz Saveza su aplicirali za katalog proizvoda u Evropi. To će plasman proizvoda pokrenuti a plan je da i druge proizvode Saveza brendiramo“, najavljuje on.

Uz regionalnu saradnju, pčelarski zadrugari smatraju da je perspektiva i u saradnji sa lokalnim voćarima, i vinogradarima, jer je prirodna i na opštu korist.

O saradnji dobro misli i predsednik Udruženja vinograda i vinara Zoran Jovanović koji vinograd i vinariju Zorča razvija na mestu odakle je Lazarevac na dlanu.

Lazarevačko vinogorje je u vinskoj reonizaciji Srbije novo, ali postoje podaci da je još polovinom 19. veka bilo vinograda i proizvodnje vina. „Koketiramo sa tradicijom po pitanju proizvodnje vina, ali i sa uvođenjem nove tehnologije“, kaže on.

Do obnavljanja vinogradarstva koje je napušteno razvojem kombinata dolazi sa pojavom mladih ljudi posle 2000. godine.

„On (vinograd) je gospodar a ne vi, jer traži svakodnevno angažovanje a ljudi su odvikli od svakodnevnih kulučenja i arbajta“, kaže Jovanović, inače uspešni veterinar koji se kaže vinarstvom bavi iz čiste ljubavi.

Dodaje da je zadojen vinarstvom i vinogradarstvom, negde na Staroj planini, pored Pirota, u selu Cerova. „Tamo sam pre pedesetak godina u skutima svoje nane jeo grožđe i hleb tokom berbe vinograda“.

Lokaciju vinograda i vinarije odabrao je prilikom veterinarske posete sadašnjem komšiji, jer je osetio da treba da bude tu.

„Kasnije smo pronašli u porodičnoj istoriji da je moj pradeda, u Prvom svetskom ratu ranjen na sadašnjem vrhu našeg vinograda“, kaže i dodaje da je to sinergija i koincidencija.

Razvoj vinograda ocenjuje kao postepen i borbu sa vremenom.

„Do skora je išlo traljavo i sporo, ali se nedavno na nivou države formirao Savez udruženja vinara i vinogradara koji se izborio za deo budžetskog novca. Sada se finansira uvećanje vinograda, proširenje kapaciteta vinarija, a tu je i IPARD sistem za vinare i vnogradare preko 20.000 litara“, objašnjava on.

Iz Lazarevca su u proces dobijanja geografskog porekla, sa izradom eleborata što traje i do pet godina, ušle tri vinarije, a Zorča je nedavno taj posao i završio. „Izgurali smo proces i dobili geografsko poreklo. To će nam doneti respekt jer će kupci znati da na lolanom nivou imaju ozbiljne vinarije i kvalitet. Kao što je i kod medara koji prave jako dobar Kačarski med. Imamo i ideju da neku količinu meda, pošto imamo razvijenu turištičku posetu, prodajemo ovde – naročito strancima“, kaže.

Iz vinarije Zorča su sortna vina kaberne, merlo, pino griđo i šardone i kupaža merlo i kaberne. Vinarija je profilisana do 20.000 litara godišnje, a vino se prodaje u objektu.

Zato se uz degustacionu salu, dograđuje podrum, i pravi apartmanski deo. „Dolazi nam ogroman broj Skandinavaca. Otkrili su nas koincidencijom, a sada nam je par sajtova koji se bave turizmom poslalo zahtev da postavimo naše kapacitete“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.