Kako su pare od prodaje srpskih firmi završile u Švajcarskoj?

Više od 660 miliona evra od privatizacije srpskih preduzeća na Kosovu i Metohiji, koju je sprovodila UNMIK-ova Kosovska poverenička agencija, kasnije Kosovska agencija za privatizaciju, završilo je na računima švajcarskih banaka.

Prema podacima kojima raspolaže Kancelarija za KiM, sredstva od prodaje oko 660 preduzeća u kojima je radilo 60 hiljada ljudi, pod kontrolom su Centrale banke Kosova, koja sa Kosovskom agencijom za privatizaciju ima zaključen ugovor o čuvanju povereničkih fondova za namirenje vlasnika i poverilaca prodatih preduzeća.

Ali, pod uslovom da vlasnici i poverioci dokažu svoja prava.

Stoga se novac čuva na oročenim depozitima u švajcarskim bankama, kaže za Tanjug Igor Popović, rukovodilac grupe za pravna i imovinska pitanja u Kancelariji za KiM.

Cilj Srbije je, kaže, da se i ta tema – povraćaja imovine, kao i raspolaganja ovim novcem – stavi na pregovarački sto u Briselu.

Priština, međutim, ne želi ni da razgovara o tome, i tvrdi da je to unutrašnje pitanje Kosova.

„Prema podacima kojima raspolažemo, ukupna procena prihoda od protivpravne prodaje predzeća tokom privatizacije iznosi 662 miliona evra, ostvarenih u 60 krugova privatizacije na KiM“, kaže Popović.

Od tog novca, 75 odsto je namenjeno za obeštećenje vlasnicima i poveriocima privatizovanih preduzeća, 20 odsto za zaposlene, a pet procenata je namenjeno za troškove same Agencije.

Profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić kaže da još ima nade da se do ovog novca dođe ali, samo ako Srbija zvanično zatraži da se „zamrznu“ sredstva od privatizacije koja su dobijali UNMIK i prištinske vlasti.

U prilog tome da postoji mogućnost da se dođe do sredstava je i stav UNMIK-a da sadašnje kosovske vlasti nisu pravni sledbenici kosovske agencije za privatizaciju koju je osnovao upravo UNMIK.

„Sredstvima koje je UNMIK ostvario ne mogu raspolagati vlasti na KiM“, jasan je Čelić pa savetuje i druge mere kako se može doći do dogovora oko novca.

Na primer, kaže, treba „ohrabriti“ deoničare i akcionare koji su ulagali na KiM da tuže Prištinske vlasti kako pred sudovima na KiM, tako kao i da velike kompanije poput Telekoma, EPS-a izađu pred međunarodnu arbitražu.

„Mora da se alarmira i Savet Evrope i Evropska organizacija za bezbednost i saradnju, pa konačno i UNMIK koji je imao izvršnu vlast do 2008. u oblasti privatizacije“, navodi Čelić i skreće pažnju da bi se time popravila pozicija Srbije u Briselskim pregovorima.

Kaže da bi Srbija morala u svetskim medijima, posebno onim koji se bave ekonomijom, da objavi programske tekstove, u kojima bi naša država objasnila probleme oko privatizacije preduzeća na KiM.

Time bi se, smatra, obeshrabrilli potencijalni ulagači na KiM koji žele da nastave sa privatizacijom srpskih preduzeća.

Pored toga što u ovom momentu nije u mogućnosti da kontroliše sredstva od privatizacije, Srbija ima obavezu rešavanja i problema spoljnog duga Kosova, koji joj se stavlja na teret.

Prema istraživanju iz 2006. godine, spoljni dug Srbije, koji se odnosi samo na teritoriju KiM, iznosi 1,5 milijardi dolara, a od toga je država do sada platila 500 miliona dolara duga, poručuju iz Kancelarije za KiM.

„Pitanje imovine će biti jedna od glavnih oblasti o kojima će se pregovarati sa Prištinom, bez obzira na njihov otpor. Međunarodna zajednica i zapadne zemlje poznaju koncept valsništva i koncept kapitala, pa to ne može biti ignorisano, ma koliko Priština to pokušavala da tretira kao njihovo unutrašnje pitanje“, veruje Popović.

Pitanje imovine je, kaže, stalna tema na sastancima u okviru Regionalne inicijative za povratak raseljenih lica (Skopska inicijativa) još od 2014. godine, a u kojima učestvuju institucije Srbije, Crne Gore, Makedonije i Prištine pod pokroviteljstvom misije OEBS-a i UNHCR-a.

Iako nema preciznih podataka koliko imovine je vraćeno Srbima na KiM, jer ni UNMIK ni Privremene institucije samouprave na KiM (PIS) nisu pravile evidenciju o povraćaju imovine Srbima, procena Kancelarije je da se radi o imovini vrednoj najmanje 20 milijardi dolara.

Prema podacima Direkcije za stambeno-imovinske poslove (House of Property Directorat), koju je UNMIK formirao 2000. godine za povratak uzurpirane imovine, od 29.155 zahteva za povraćaj imovine, od kojih se 27.182 odnosi na imovinu Srba i neAlbanaca, samo oko 1.500 je stvarno vraćeno u posed Srbima.

Koliko se brojke razlikuju pokazuju podaci Kosovske agencije za imovinu (KAI), koja je 2006. godine nasledila Direkciju.

KAI beleži da je podneto 42.116 zahteva za povratak uzurpiranih nepokretnosti, od kojih se 97 procenata slučajeva odnosi na povratak imovine Srba i neAlbanaca.

Prema izveštaju OEBS-a, zaključno sa 2. junom 2015. godine, KAI je odlučila u 42.749 slučajeva, dok se za otprilike 540 u ovom trenutku i dalje vodi postupak pred žalbenim panelom Vrhovnog suda na Kosovu.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike