U trendu

KiM veliko ležiste lignita, problemi su u transportu

BEOGRAD – Rezerve lignita na Kosovu i Metohiji su među najvećima u svetu, ali bi transport tog uglja ka centralnoj Srbiji bio ozbiljan logistički problem, izjavio je danas profesor Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici Ivica Jakovljević.

On je podsetio da je predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će za lignit sa KiM ponuditi električnu energiju ili novac i da bi, kaže, moglo da se priča o nekoliko stotina hiljada tona ovog uglja godišnje.

Ukazao je, međutim, da železnica između Obilića i Beograda ne funkcioniše godinama.

Jakovljević tvrdi da bi taj železnički pravac bilo teško uspostaviti u kraćem periodu i ako bi, kako kaže, postojala politička volja.

Za transport 100.000 tona lignita mesečno, na primer, bilo bi potrebno više od 150 kamiona nosivosti od 25-30 tona.

„To je užasan logistički problem i traži podršku, plan i striktnu realizaciju“, naveo je Jakovljević za Tanjug.

Razumljivo je, kaže, zainteresovanost za ugalj sa KiM, podseća da je EPS imao jasne razvojne planove na KiM, na bazi tog lignita.

„Zbog obima rezervi ali i ekonomskih efekata, nema ležišta u svetu koje može da parira ležištima na KiM. Dosadašnjom eksploatacijom samo u kosovskom basenu je tek tri posto ukupnih rezervi eksploatisano“.

Podseća da od EPS-ovih nekadašnjih planova da se otvori Južno polje sa proizvodnjom od 20 do 25 miliona tona, što se smatralo dovoljnim za postojeće termolektrane i još dva nova bloka na Kosovu B, kao i za projekat Kosovo C sa snagom od 2.100 megavata – ništa od 1999. godine nije realizovano.

Dodaje da nije realizovan ni EPS-ov plan da se na rezervama metohijskog basena izgradi postrojenje aa još 2.500 megavata.

Podsetio je i da energetskim resursima na KiM upravlja Kosovska energetska korporacija (KEK) uz značajno učešće međunarodnog faktora.

„Ležišta lignita su jedna od najboljih u Evropi, a peto u svetu. Geološke rezerve su 14,7 milijrdi od kojih preko 10 milijardi tona može da se koristi u termoelektranama. Postoje tri basena, kosovski, metohijski i drenički. Izuzetno su povoljni uslovi za eksploataciju i daju ekonomske efekte koji se nigde u svetu ne mogu postići“, rekao je Jakovljević.

Danas se, kaže, proizvodi 8-9 miliona tona llgnita godišnje, a rezerve su takve da ih ima za od 100 do 200 godina i uz proizvodnju koja bi bila i pet do 10 puta veća u odnosu na trenutnu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar