U trendu

Kina izlazi iz deflacije, ali i dalje uz velike probleme

Potrošačke cene u Kini su u februaru porasle za 0,7 odsto na godišnjem nivou – zvanično je objavljeno danas što ukazuje na izlazak iz šest meseci deflacije.

Druga po veličini privreda sveta je u januaru imala najveći pad cena za 14 godina, dok su druge glavne privrede sveta, posebno zapadne, i dalje opterećene inflacijom i padom kupovne moći dela stanovništva.

Inflacija u februaru bila je veća od očekivanja analitičara koje je anketirala agencija Blumberg, a prognozirali su 0,3 odsto.

Cene su uglavnom porasle zbog proslave u februaru Lunarne Nove godine povodom koje su najveći porodični skupovi tokom godina te je to i period velike potrošnje.

Po podacima Državnog zavoda za statistiku (NBS), cene hrane, duvana i alkohola i dalje opadaju, za 0,1 odsto na godišnjem nivou, ali cene ostalih proizvoda beleže rast, posebno u obrazovanju, kulturi i zabavi (+ 3,9 odsto), usluge (+3,0 odsto) i odeća (+1,6 odsto).

Kina je pala u deflaciju u julu 2023, prvi put od 2021. Posle kratkog oporavka u avgustu, cene su bile u stalnom padu od septembra.

„Mislim da je prerano zaključiti da je deflacija u Kini gotova“, upozorava ekonomista Živei Žang iz Pinpoint Asset Managementa.

Jer „ako uporedimo prosečnu inflaciju u prva dva meseca ove godine sa onom iz istog perioda 2023, cene su stabilne“, podvlači on.

Iako pad cena može izgledati kao dobra stvar za kupovnu moć, deflacija je pretnja za pivredu jer potrošači imaju tendenciju da odlažu kupovinu očekujući dalji pad cena.

Zbog nedostatka potražnje, prduzeća su tada prinuđena da smanje proizvodnju i pristanu na nove popuste da bi rasprodala zalihe robe.

Takva situacija koja opterećuje njihovu profitabilnost, gura ih i da otpuštaju radnike, te ekonomisti govore o „štetnoj spirali“.

Pored usporene potrošnje, privredna aktivnost je u Kini pod krizom nekretnina, visokom nezaposlenošću među mladima i globalnim ekonomskim usporavanjem koje smanjuje potražnju za kineskom robom, a samim tim i fabričku aktivnost.

Kina je nekoliko puta najavljivala mere za spas svog sektora nekretnina, ali s malim efektom.

„Domaća tražnja je i dalje prilično slaba“, primećuje Živei Žang.

Pošto je u Pekingu ove nedelje godišnje zasedanje Parlamenta, taj ekonomista primećuje da je to bila prilika da se najavi „proaktivnija fiskalna politika“, mada je „potrebno vremena da se fiskalni impuls prenese na privredu i pomogne da se domaća tražnja oporavi“.

Kina mora učiniti više da podstakne zapošljavanje i stabilizuje tržište nekretnina – priznalo je danas nekoliko ministara na konferenciji za novinare.

Tokom 2023. godine inflacija u Kini je porasla u proseku za 0,2 odsto – daleko manje od stopa u glavnim privredama sveta.

Cilj Vlade za 2024. je inflacija od tri odsto i privredni rast od oko pet odsto što je među najmanjim za nekoliko decenija i odraz je borbe privrede da oživi posle godina pandemije kovida.

Indeks proizvođačkih cijena (PPI) ponovo se smanjio u februaru (-2,7 odsto) – opada 17. meseci uzastopno – objavljeno je danas.

Taj indeks koji meri cenu robe koja izlazi iz fabrika i daje pregled zdravlja privrede, u januaru je opao za 2,5 odsto, a tokom 2023. za tri procenta.

Proizvođačke cene u minusu znače smanjenje dobiti proizvođača.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar