Kolaps Agrokora progutao hrvatskim bankama 300 mln € dobiti

BEOGRAD – Problem rasta kamata je pred vratima, ali veći rizik za bankare je, bar trenutno, normalizacija poslovanja u Agrokoru, ocenjuje Poslovni dnevnik navodeći da je krah nekadašnjeg omiljenog klijenta hrvatskim bankama srezao dobit za 2,2 milijarde kuna (296 miliona evra).

Kratak predah koji je bankama stigao nakon epizode ‘švajcarca’ nije dugo potrajao, navodi se u tekstu posvećenom izazovima s kojima se suočava hrvatski bankarski sektor.

„Iako je ljuljanje koncerna rezultiralo sistemskim rizikom zbog čega je i donet pravni presedan u vidu lex Agrokora, celokupan uticaj na ekonomiju pokazao se ograničenim“, piše Poslovni.

Nacionalni BDP, kako dodaje, ostao je bez oko 0,2 – 0,3 procentna poena u domenu investicija svih igrača u lancu koji su došli u probleme.

Ipak, stabilno okruženje, poreske izmene koje su povećale raspoloživi dohodak građana, obaranje rekorda u turističkoj sezoni i privredni rast od blizu tri posto, na kraju se pozitivno reflektovao i na banke.

Iako su gubici koncerna i povezanih kompanija značili za banke udar od 4,3 milijarde kuna (578,6 miliona evra) novih rezervacija, 25 domaćih kreditora uspelo je da zadrži relativno visoku profitabilnost.

Dok je operativni rezultat kao i ranijih godina više-manje uspešno odolevao pritiscima rekordno niske cene novca, slabije zarade banaka su posledica povećanih ispravaka vrednosti i rezervacija.

Dobit hrvatskih banaka pre oporezivanja dostigla je 2017. godine 3,9 milijardi kuna (525 miliona evra), i manja je za 2,2 milijarde kuna nego prethodne godine, što je, kako dodaje Poslovni, de facto bila cena kolapsa.

Posledično su i pokazatelji profitabilnosti pali, pa se povrat na kapital spustio na 6,1 posto, a povrat na imovinu na 1,1 posto.

Ukupna imovina bankarskog sektora povećana je za 2,6 milijarde na 391,3 milijarde kuna (52,66 milijardi evra).

Premda je sredina 2018. ipak donela postizanje nagodbe većine poverenika koncerna, ali i najave sudskih tužbi onih nezadovoljnih, banke bi i u slučaju da dogovor nije postignut ostale stabilne i dobro kapitalizovane.

Dobar deo razloga za to leži u činjenici da je Hrvatska narodna banka u četiri godine, do 2016., od banaka tražila da smanjuju (pre)veliku izloženost, neretko i prikriveno kreditiranje Agrokora.

Pitanje koje ostaje otvoreno za 2018. i kasnije godine je hoće li novi Agrokor imati pristup finansiranju i pod kojim uslovima, dodaje Poslovni.

Premda je Agrokor doveo do kvarenja kvaliteta plasmana, udeo loših kredita krajem 2017. spustio se na 11,3 odsto dobrim delom i zbog njihove prodaje.

Iako je nivo loših kredita i dalje srazmerno visoka, banke su visoko kapitalizovane i zato je rešavanje loših kredita bitnije pitanje klijentima nego kreditorima.

Od uspešnog restrukturiranja Agrokora posredno i neposredno zavisi nešto više od 100.000 radnih mesta. Toliko je iznosio broj zaposlenih u koncernu i ekonomski povezanim kompanijama.

Ako se ugroze ta radna mesta biće pogođeni dohoci i kreditna sposobnost jednog dela građana kojima je Vlada po načelu „put u pakao popločen je dobrim namerama“ već srezala pregovaračku poziciju pred bankama, navodi Poslovni dnevnik.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.