Korisna dalja liberalizacija trgovine uslugama unutar CEFTE
BEOGRAD – Dodatni Protokol 6 CEFTA sporazuma koji se primenjuje od početka godine stvorio je osnov za liberalizaciju trgovine uslugama u regionu a ispituju se mogućnosti daljih ukidanja ograničenja, konstatovano je danas na onlajn radionici.
Na skupu u organizaciji Privredne komore Srbije i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (KIF) u saradanji sa Sekretarijatom CEFTA objašnjeno je kako protokol konkretno iskoristiti za efikasnije poslovanje.
Stručnjak za trgovinu uslugama iz Sekretarijata CEFTA Zdravko Ilić istakao je da je cilj liberalizacije efektivno jednak tretman domaćih i kompanija unutar CEFTA sporazuma.
Ilić je istakao da je generalni princip da firme unutar CEFTA sporazuma imaju u svakoj od zemalja nacionalni tretman, ali i dalje postoje nacionalna ograničenja na čijem se prevazilaženju radi.
Kako je naveo Sekretarijat CEFTA sa stranama potpisnicama radi na identifikaciji šta sve može da se popravi i kako da se unapredi dokument.
„Priča o liberalizaciji trgovine uslugama je tek počela u CEFTA. Protokol cementira obaveze strana, a daje i mogućnosti i obavezu da se one unaprede, i barijere koje još postoje – tretiraju“, rekao je on.
Prostor za dalju liberalizaciju on vidi u Dogovoru o zajedničkom regionalnom tržištu koji je potpisan 2020. godine.
Ocenio je da se njime stvara regionalni trgovinski prostor na ZB, kao i da on predviđa ključna unapređenje u sektoru usluga.
Dodao je da je suština da regionalno tržište nema karakter posebnog već da bude bazirano na modelu jedinstvenog tržišta EU.
„To je priprema za standarde unutar EU, i način konkurencije na njihovom jedinstvenom tržištu. Odnosno za slobodno kretanje usluga u budućnosti“, rekao je on.
Kao pravce rada na liberalizaciji on je istakao uklanjanje obaveznih registracija i licenciranja firmi koje privremeno pružaju usluge u drugoj zemlji, rad na smanjenu troškova putovanja paketa preko regionalnih granica, te lakše priznavanje profesionalnih kvalifikacija.
On je istakao da se očekuje da bi se model saradnje oko smanjenja ograničenja u turizmu, pre svega oko licenci i registracija, mogao preneti i na druge oblasti.
Naglasio je potrebu da se preispitaju ograničenja oko radnih dozila i prenošenju socijalnih prava radnika – što bi dodatno liberalizovalo njihovo kretanje.
Kako je rekao plaćanja unutar regiona su užasno skupa, pa su velika opterećenja za saradnju firmi, a trošakovi bi se mogli smanjiti i uvođenjem regionalne, umesto lokalne, zaštite intelektualne svojine.
Kao prioritet na kojima CEFTA radi Ilić je istakao priznavanje profesionalnih kvalifikacija u zemljama regiona gde je za pilot projekat izabrano zanimanje građevinskog inženjera.
Prioriteti su i harmonizacija ključnih pravila u elektronskoj trgovini, olakšavanja rada firmama kroz smanjenje regulatornih troškova za rad na više tržišta, kao i na radnim dozvolama za lica koja unutar kompanije rade na više tržišta u regionu.
Ivan Marković iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija ocenio je da je sektor usluga Srbije izuzetno konjukturan i na svetskom tržištu i na nivou tržišta CEFTE.
On je istakao da je liberalizacija trgovine uslugama unutar CEFTE od izuzetnog značaja za privredu i sektor usluga Srbije.
Ocenio je da je Protokol 6. tek početak liberalizacije, te da ima još dosta da se radi da na liberalizaciji unutar CEFTA kao i da će od toga svi imati značajne koristi.
On je naveo podatke da je na tržište CEFTA Srbija prošle godine ostvarila izvoz od tri milijarde evra sa suficitom od 2,1 milijarde.
A da je lane na CEFTA tržištu Srbija ostvarila kroz trgovinu uslugama 540 miliona evra sa suficitom od 140 miliona evra.
Marko Mandić iz Centra za Komorski investicioni forum (KIF) Zapadnog Balkana PKS predstavio dve internet platforme koje su alatka odnosno usluge za kompanije regiona.
Razvijene su baza kompanija dobavljača namenjena efikasnijem povezivanju unutar regiona, kao i predstavljanju spoljnim partnerima, pre svega iz EU.
Druga platforma, Market info, usmerena je na davanje informacija o regionu Zapadnog Balkana, kao i o pojedinačnim eknomijama regije, koje mogu biti od koristi kompanijama.
Mandić je istakao da se te platforme razvijaju sa partnerskim komorama unutar regiona kako bi se pružila usluga i olakšalo poslovanje kompanijama u regionu ZB.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.