Korona oborila cenu mesa, rešenje-izvoz i intervencija držav
BEOGRAD – Cena žive stoke u Srbiji pala je zbog velike ponude i male potrošnje usled pandemije, kaže sekretar Udruženja za stočastvo u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović i dodaje da bi domaće tržište moglo da se stabilizuje na dva načina, intervencijom države i plasmanom robe na neka druga tržišta.
Turistički objekti, restorani i drugi ugostiteljski objekti ne rade, a to se reflektovalo na proizvođače, kako u primarnom stočarstvu, tako i u mesno-prerađivačkoj industriji, kaže Budimović u izjavi za Tanjug.
„To je ono na šta nije moglo da se utiče i spreči, ali je moglo da se ublaži, a sada nas čeka jedan period posledica“, naveo je on.
Kao jedan od razloga za pojavu veće ponude od potražnje, vidi u tome što su u prvom piku pandemije proizvodnja i potrošnja dobro amortizovene, pa je sada proizvodnja mesa ustaljena i pojavljuju se tržišni viškovi.
Prema rečima Budimovića, drugi razlog je taj što je Kina prestala da uvozi svinjsko meso iz Nemačke zbog pojave afričke kuge i ta zemlja je kao veliki potrošač izazvala tektonski poremećaj za sva manja tržišta, pa i za region.
Kada je reč o junecem mesu Srbija na godišnjem nivou ima kvotu od 8.870 tona za izvoz u EU, a izveze 500 tona jer, kako kaže, nismo konkurentni sa proizvođačima u EU.
„Tu su stimulacije koje proizvođači EU dobijaju, podsticaji koji su veoma značajni za farmere EU. Drugi razlog je što EU primenjuje sistem prelevmana prilikom uvoza junećeg mesa iz Srbije u EU. To je možda jedan od glavnih tema koje treba pokrenuti u pregovorima sa Evropskom komisijom”, ukazuje Budimović.
Kaže da je problem i afrička kuga sivnja koja je zahvatila veliki deo EU i našu državu, te su neka tradicionalna tržista manje dostupna za izvoz svežeg i zamrznutog svinjskog mesa i proizvodi od svinjskog mesa koji nisu termički obrađeni (čajna kobasica i druge vrste kvalicetnijih proizvoda).
Srbija je svinjsko meso i proizvode od svinjskog do početka pandemije izvozila u Crnu Goru, koja je zbog nastale situacije obustavila uvoz, što se reflektovalo na proizvođače mesa u Srbiji, napomenuo je Budimović.
Dodaje da je nešto malo izveženo i u Makedoniju i CEFTA region, dok Rusija, koja je veliki potrošač mesa, prošle godine nije uzela „ni gram“.
Takođe, navodi da je izvoz svinjskog mesa na godišnjem nivou između 5.000 i 10.000 tona.
„Mi još uvek nemamo tržište za izvoz svinjskog mesa. Radimo na tome da se izvozi u Vijetnam i tu je država uradila jedan korak više, jer je usaglasila sertifikate sa Vijetnamom”, ukazuje on.
Kada je reč o izvozu junećeg mesa, Budimović kaže je 2020. godine u Tursku izvezeno između 5.000 i 6.000 tona mesa i u EU oko 500 tona.
Ove godine izvoz u Tursku nije moguć zbog epidemiološke situacija koja utiče na rad turističkih objekata, a samim tim je smanjena i potražnja za mesom, dodao je on.
Budimović napominje da je problem i česta oscilacija cena zbog pada turske lire, što taj posao čine neisplativim.
„Tov junadi je vrlo zahtevan, traje između devet i 12 meseci, dosta se ulaže u proizvodnju, a onda nemate prihvatljivu tržišnu cenu kako bi taj posao bio rentabilan“.
Kaže da je tržišna cena živih svinja između 120 i 150 dinara, kao ai da to dosta zavisi od regiona i kvaliteta
Cena junećeg mesa je dostigla cenu od 2,2 evra i to za najkvalitetniju rasu “simentalac”, a cena jagnjetine oko 250 dinara žive vage.
Kao rešenje plasmana mesa iz Srbije, Budimović vidi pre svega u poboljšanju kvaliteta.
Budimović je naveo da su u toku pregovori sa Rusijom oko uvođenja principa regionalizacije u Srbiji – što znači da samo iz područja koje je zaraženo afričkom kugom svinja nema trgovine svinjama i svinjskim mesom, dok su sva ostala podrucja gde nema virusa su slobodna za trgovinu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.