U trendu

Kraj ere jeftinog novca u SAD, povećana referenta kamata

VAŠINGTON – Američke Federalne rezerve (FED) podigle su referentnu kamatnu stopu za pola procentnog poena, što je najagresivniji potez centralne banke SAD do sada u njenoj borbi protiv inflacije koja je dostigla 40-godišnji maksimum.

Ključna kamatna stopa na federalna sredstva povećana je na raspon od 0,75 do 1,0 posto, a na berzi se trenutno procenjuje da će do kraja godine ona biti podignuta na 2,75-3,0 procenta, prema podacima CME grupe, izveštava CNBC.

„Inflacija je previsoka i svesni smo teškoća koje izaziva. Krećemo odlučno u njeno obaranje“, izjavio je predsednik FED-a DŽerom Pauel u sredu uveče na konferenciji za novirane nakon dvodnvne sednice centralne banke.

On je, kako navodi američki medij, u neuobičajeno direktnom obraćanju „američkom narodu“, istakao teret inflacije koji trpe ljudi sa nižim prihodima, poručivši u tom kontekstu da je FED čvrsto „posvećen obnavljanju cenovne stabilnosti“.

To će, prema njegovim rečima, verovatno značiti višestruko povećanje stope za po 50 baznih poena u narednom periodu.

Pauel je kazao bi povećanja kamate za 50 baznih poena „trebalo da budu na stolu na sledećih nekoliko sastanaka“, ali je odbacio spekulacije o agresivnijim potezima.

„Sedamdeset pet baznih poena nije nešto što Komitet za operacije na otvorenom tržištu aktivno razmatra“, rekao je on, dok su procene na berzi snažno naginjale ka podizanju stope za tri četvrtine procentnog poena u junu.

Pored povećanja kamate, centralna banka je nagovestila da će početi da smanjuje imovinu u svom bilansu koji je dostigao 9,0 biliona dolara, što je rezultat FED-ove kupovine obveznica radi očuvanja niskih kamata i obezbedenja novčanog toka kroz privredu tokom pandemije.

Međutim, rast cena primorao je FED na dramatično preispitivanje monetarne politike.

Počev od 1. juna, FED će smanjiti bilans za 30 milijardi dolara državnih obveznica i 17,5 milijardi dolara hipotekarnih hartija od vrednosti, a nakon tri meseca će pojačati smanjenje na 60 milijardi dolara za državne obveznice i na 35 milijardi dolara za hipotekarne hartije.

Učesnici na berzi su očekivali oba pomenuta poteza centralne banke, ali je uprkos tome investiciona aktivnost na tržištima kapitala bila izrazito volatilna od početka godine. Investitori su se oslanjali na FED kao na aktivnog partnera u obezbeđivanju dobrog funkcionisanja tržišta, ali je skok inflacije nametnuo pooštravanje monetarne politike.

Cene akcija na Vol Stritu su ojačale nakon FED-ovog saopštenja, dok su se prinosi na američke državne dužničke hartije povukli sa ranijih maksimalnih nivoa.

Pauel je takođe naveo da je američka ekonomija veoma jaka i dobro pozicionirana da podnese strožu monetarnu politiku.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar