U trendu

Kuester: SRB znam kao zemlju Đokovića i tehnoloških startapa

BEOGRAD – Tehnološki startapi su ključ budućeg ekonomskog razvoja Srbije, šansa da uhvatimo korak sa najrazvijenijim zemljama sveta i zato se njihovom razvoju mora pristupiti strateški, neke su od poruka virtuelne konferencije „Webiz“.

Učesnici su u četvrtak, na otvaranju dvodnevne konferencije, podsetili da je Startup Genome organizacija koju je pre 10 godina osnovala grupa uspešnih serijskih preduzetnika iz Silicijumske doline, kao i da je pre dve godine ta organizacija u svoju globalnu analizu uvrstila i startape iz Beograda i Novog Sada.

„Od tog trenutka do danas, mi smo u više od 100 gradova sveta istraživali faktore koji čine jedan startap ekosistem uspešnim. Naša misija je da uočimo, a zatim i sa drugim ekosistemima podelimo uspehe i neuspehe, kako bi svi oni učili jedni od drugih,“ kazao je Stefan Kuester iz organizacije Startup Genome sa sedištem u Silicijumskoj dolini.

Prema toj američkoj organizaciji, startap ekosistem čine ljudi, sami startapi i različite organizacije (kao što su akceleratori, finansijske institucije, univerziteti, korporacije i relevantne državne institucije) koje u međusobnoj interakciji deluju kao sistem – da kreiraju nove startap kompanije i podrže njihov brzi rast.

U delu programa u organizaciji Inicijative „Digitalna Srbija“ bili su i direktor te nevladine organizacije Nebojša Đurđević, kao i predstavnici Radne grupe koja od nedavno priprema prvu nacionalnu Strategiju razvoja startap ekosistema – Zoran Vasiljev, Tanja Kuzman i Jan Kobler.

„Kada sam se u leto 2018. godine vratio iz Toronta i pridružio Inicijativi Digitalna Srbija, počeo sam neformalno istraživanje koliko se u našoj zemlji zapravo zna o domaćim startapima“, kaže Đurđević i dodaje da je bio iznenađen koliko je u tom trenutku bilo malo kredibilnih podataka.

„Na moje pitanje koliko startapa postoji u Srbiji, dobijao sam doslovce odgovore u rasponu od 65 do 650. Zaista nismo znali mnogo, jedino što je bilo jasno je da je ekosistem izuzetno dinamičan, sa nekoliko vrlo uspešnih startapa. Ipak, nije bilo bilo kakve sistematičnosti koja je neophodna za uspešni razvoj“, dodao je Đurđević.

Usledila je saradnja sa organizacijom Startup Genome čije istraživanje je, prema Đurđevićevim rečima, kao najveće snage domaćeg ekosistema identifikovalo visok stepen stručnosti i kvaliteta inženjerskog kadra, gde smo u top 10 ekosistema na svetu, kao i veliki potencijal u segmentima blokčejna i industrije video-igara.

S druge strane, Kuester je naglasio da ima mnogo prostora za dalje napredovanje, pogotovo kada je reč o izvorima finansiranja za startape u ranoj fazi razvoja i lokalnoj povezanosti osnivača sa osnivačima, investitorima i ekspertima, te razmeni informacija među njima – gde se kotiramo ispod svetskog proseka, saopštila je Digitalna Srbija.

Kuester je svoje izlaganje na „Webizu“ zaključio konstatacijom da su srpski startapi, poput kompanija Nordeus i Seven Bridges, već prepoznati kao evropski lideri u oblastima kojima se bave i da, pored Novaka Đokovića, mogu najbolje da predstavljaju Srbiju u svetu.

Inicijativa Digitalna Srbija je najavila da će u narednom periodu organizovati niz javnih konsultacija kako bi prikupila što više sugestija i komentara koji će biti uvršteni u Strategiju razvoja startap ekosistema koji se priprema.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.