Libanu srezan kreditni rejting, servisiranje duga neizvesno

BEJRUT – Investitori koji drže libanske obveznice očekuju najgore, jer višegodišnje loše upravljanje finansijama može gurnuti tu zemlju u neizvršavanje servisiranja duga prvi put u njenoj istoriji, javlja CNCB.

Zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda pozvani su da pomognu vladi u Bejrutu da nađe rešenje za upravljanje ogromnim libanskim dugom, odi oko 160 odsto bruto domaćeg prozivoda, usred najgore finansijske krize od brutalnog građanskog rata 1975-90 u toj mediteranskoj zemlji i visemesečnih narodnih protesta, navodi ta američka televizija.

Dve najveće svetske bonitetne agencije su tokom vikenda smanjile suvereni kreditni rejting Libana na nivo „smeća“.

Agencije Mudis i S&P Global Rejtings snizile su rejting Libana za dugoročno devizno zaduživanje na „Ca“ i „Č“, respektivno – pri čemu su obe ocene za deset nivoa ispod investicionog. Kreditni rejting Libana je sada niži od Argentine i Demokratske Republike Kongo, dodaje CNBC.

„Kao posledica snažnih fiskalnih, eksternih i političkih pritisaka, smatramo da je u ovom trenutku gotovo izvesan problem izmene uslova ili jednostrano neplaćanje komercijalnog duga Libana“, navedeno je prošle nedelje u analizi kompanije S&P Global.

Izveštaj ove agencije usledio je nakon što je Nabih Beri, predsednik libanskog parlamenta, rekao da bi restruktuiranje duga bilo „najbolji ishod“ za zemlju.

Kako se približava rok za plaćanje libanskog duga po osnovu evroobveznice od 1,2 milijarde dolara, koji dospeva 9. marta, cena te hartije je pala sa 90 centi, u dolarskom iznosu, koliko je iznosila početkom februara na rekordnih 53 centa prošle nedelje, a prinos na tu evroobveznicu je premašio 1.000 procenata, dodaje CNCB.

Vrednost libanske lira, koja je zvanično vezana za dolar, sunovratila se na crnom tržištu za 40 odsto, dok su lokalne banke uvele kvote na nužna dolarska plaćanja za uvoz hrane, lekova i drugih prozivoda neophopdnih za život.

„vlasti će morati da restrukturiraju dug, to je neizbežno. Oni će iscrpeti devizne rezerve kako bi otplatili dug a to je klasičan znak neizbežnog neizvršavanja obaveza u budućnosti. Pitanje je ‘kada’, a ne ‘da li će’ se to dogoditi“, rekao je za CNBC Mohamed Faur, libanski finansijski stručnjak sa Univerzitetskog koledža Dablin.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.