MAT: Procena MMF-a o rastu BDP od 3,5 posto je optimistična
BEOGRAD – Rast BDP Srbije od četiri posto za celu ovu godinu za sada je neizvestan, a optimistična je procena MMF-a da će rast biti 3,5 posto, navodi se u Analizi koju je objavio bilten Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
U analizi „Ekonomske i finansijske implikacije recesije u Evropi na globalnu i ekonomiju Srbije“ autori Miladin Kovačević i Katarina Stančić navode da ovakvu ocenu zasnivaju na problemima sa kojima se suočava cela Evropa, i naročito zemlje od kojih zavisi ekonomija Srbije, a koji su nepredvidljivi.
Ističe se kao vrlo izvesna izvozna, uvozna i investiciona zavisnost Srbije od Evrope, a posebno od ekonomija Nemačke i Italije.
Oni prognozu MMF-a da će godišnji rast Srbije u 2022. godini biti 3,5 procenata ocenjuju kao optimističnu.
Smatraju da Srbija nije ugrožena snabdevanjem fosilnim gorivima, ali ističu da rast cena ubrzano uvećava spoljnotrgovinsku neravnotežu, odnosno raste spoljnotrgovinski deficit.
Navode da je značajna prednost Srbije u odnosu na „bliže evropsko okuženje“ potencijal u biljnoj proizvodnji primarnih poljoprivrednih proizvoda.
„I ove godine Srbija će imati značajne viškove pšenice, kukuruza, suncokreta, ulja i šećera koje će izvesti u okruženje“, navode oni.
Ističu da Srbija ima izvozno orijentisanu proizvodnju voća, od čega je značajan deo išao na tržište Rusije.
„Trenutno je ukupan izvoz u Rusiju umanjen za 25 procenata zbog logističkih i drugih problema, ali će najverovatnije ta vrsta robe naći nove izvozne destinacije“, navode autori.
Zaključuju da je Srbija pred imperativom rebalansiranja budžeta i korekcija fiskalne politike u skladu sa preporukama MMF-a, ali se to može pokrenuti tek posle formiranja Vlade Srbije i Narodne Skupštine.
Ističu da je monetarna politika sada u perspektivi snaženja restrikcija radi obuzdavanja inflacije.
„Zahvaljujući značajnim deviznim rezervama, monetarna politika je branila i braniće kurs domaće valute u odnosu na evro“, navode oni.
Dodaju da je inflacija u Srbiji najviše vezana za inflaciju u Evrozoni, te navode da će se popraviti izvesnost njenog obuzdavanja kroz politike robnih rezervi i kontrole strateških cena, monetarnog stezanja, politiku valutnog kursa i fiskalnog rebalansa.
U Analizi se zaključuje da je za održavanje fiskalne ravnoteže, dinamike započetih infrastrukturnih radova i perspektive neekspanzivnog deficita javnih finanasija, najveći problem pristup i cena pozajmica na finansijskim tržištima.
„U tom pogledu izuzetno je osetljiva politička optika i refleksije u slučaju Srbije i regiona Zapadnog Balkana“, poručili su autori.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.