U trendu

Matanović: Dozvole NBS za usluge sa virtuelnim valutama ulivaju sigurnost

BEOGRAD – Izdavanje dozvole Narodne banke Srbije za pružanje usluga povezanih sa virtuelnim valutama beogradskim firmama „Vescon“ i „MCM 965“ prema oceni ekonomiste i jednog od rukovodilaca „MCM 965“ Marka Matanovića, važan je događaj za domaće tržište i ide u prilog tome da je država prepoznala potencijal ove industrije.

Ove firme su registrovane za prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju virtuelnih valuta za račun trećih lica a njihov
posao su usluge kupovine i prodaje virtuelnih valuta, zamena jednih za druge virtuelne valute ili drugu digitalnu imovinu.

„Sama činjenica da je naša država izdala određene dozvole daje legitimitet ovoj priči i uliva dodatnu dozu sigurnosti da su kroz relevantne subjekte na trzištu neki rizici ipak umanjeni. Dobijanje dozvole ovim dvema kompanijama daje dozu kredibiliteta, a nije reč samo o njemu već to znači i da bi samo one u narednom periodu uopšte smele da pružaju usluge vezane za digitalnu imovinu, odnosno menjačke poslove i još neke prateće usluge“, kaže Matanović.

Dodaje da je firma iz koje dolazi dugo prisutna na našem tržištu, te da je za dobijanje dozvole neophodna ozbiljna dokumentacija i dokazivanje kredibiliteta.

Prema njegovim rečima, kod nas je veliko interesovanje za ovu oblast gde i postoji dosta uspona i padova u zavisnosti od toga šta se dešava i na geopolitičkoj sceni.

„Doskoro veza između tržišta kriptovaluta i ostatka ekonomije nije bila velika, ali to se u poslednje dve godine promenilo, tako da sva dešavanja na drugim tržištima tangiraju i dešavanja na tržištu kriptovaluta“, ističe Matanović.

Navodi kaže da je bez obzira na turbulencije priliv novih korisnika i ljudi zainteresovanih za ovu oblast konstantan, te da su u ovom sektoru dugoročno gledano veliki optimisti kada je reč o budućnosti ove industrije, bez obzira na izazove i povremene padove što je normalno za sve, a posebno mlade industrije.

„Raznolik je sastav ljudi zainteresovanih za ovo tržište, ima ih svih generacija, različitih su struktura i kada je reč o obrazovanju, polu, mestima gde žive. Povezuje ih to što su bili dovoljno radoznali da krenu da istražuju tu oblast“, kaže Matanović.

Ističe da i kod ove kao i kod bilo koje vrste ulaganja postoji rizik, a ljudima koji bi da se upuste u trgovinu kriptovalutama savetuje da se pre svega i informišu, a onda i da probaju, jer kako kaže ako se samo posmatra sa strane kriva učenja se u jednom momentu zaravni.

Na pitanje da li ćemo jednom umesto uobičajenim metalnim i papirnim valutama plaćati digitalnim i kriptovalutama Matanović kaže da je odgovor na ovo pitanje već vidljiv jer je više od 95 odsto ukupnog novca u opticaju i bez kriptovaluta u stvari u stvari u digitalnom formatu.

„Sam keš u opticaju je preostalih dva-tri odsto, tako da kriptovalute iz tog ugla nisu nešto novo, nego samo dovršavaju ideju digitalizacije a što se tiče toga da li će kriptovalute potpuno zameniti običan novac neophodno je reći da je finansijski sistem jedan od najbitnijih sistema globalnog sveta. U njemu se vrti puno para i teško ćemo preko noći prestati da koristimo digitalne evre, dinare, dolare i početi da koristimo bitkoin“, kaže Matanović.

Dodaje da su kriptovalute, ipak, našle svoju primenu i da će se ona povećavati te da su neke centralne banke već krenule u pravcu apsolutne digitalizacije, a neke države donele i odluku da će keš poptuno izbaciti iz upotrebe u narednih par godina.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar