U trendu

Matejic: Oprezno sa prilagođavanjem nasih zakona evropskim

BEOGRAD – Prilagođavanje našeg zakonodavnog okvira zakonodavnom okviru Evropske unije u okviru pristupanja EU mora teći uz međusobno uvažavanje i poštovanje specifičnosti Srbije i njenog energetskog sistema, izjavila je generalna direktorka Elektromreže Srbije (EMS) AD Jelena Matejić.

Ona je za portal Energija Balkana rekla da ni EU ni Srbiji ne može biti interes ugrožavanje stabilnosti ovog strateški bitnog i jednog od glavnih stožera nacionalne bezbednosti svake države.

Prema njenim rečima u slučaju energetske politike EU i Zelene agende ne smeju se zanemariti neki minimalni nacionalni interesi ispod kojih se ne može ići.
Odgovarajući na pitanje koje mere EMS sprovodi u cilju smanjivanja mogućih rizika, Matejić je rekla da Elektromreža ulaže ogromna sredstva u modernizaciju svojih postrojenja, kao i u gradnju novih, kako bi se povećala pouzdanosti rada prenosnog i celokupnog elektroenergetskog sistema Srbije.

Takođe se ulaganjem u znanja i veštine svojih stručnjaka trudi da parira izazovima koji su već pred nama, kao i onima koji se očekuju u bližoj i daljoj budućnosti, a vezani su za energetsku politiku na globalnom i lokalnom nivou.
„Elektromreža Srbije, zajedno sa drugim državnim organima, radi na pronalaženju odgovarajućeg modela, koji će obezbediti ispunjavanje preuzetih međunarodnih obaveza Srbije, ali bez ugrožavanja integriteta elektroenergetskog sistema, kao i sigurnosti u snabdevanju strujom naših građana i privrede“, istakla je ona.
Govoreći o tome da li veliko interesovanju za izgradnju novih kapaciteta obnovljivih izvora energije u Srbiji zahteva i nove kapacitete za prenos struje visokog napona rekla je da pozicioniranje nekih od kapitalnih projekata EMS u regionima gde se očekuje intenzivna integracija obnovljivih izvora nije slučajnost.

Ovi projekti su, naglasila je Matejić, planirani tako da se dozvoli plasman što veće količine energije iz ovih izvora prema potrošačkim područjima.

„Tako, na primer, projekat BeoGrid 2025 direktno povezuje oblast juznog Banata sa konzumom Beograda i Srema, dok će projekat izgradnje novog dvosistemskog dalekovoda 400 kV od TS Jagodina 4 do regiona Kostolca ustanoviti još jedan koridor za prenos električne energije ka potrošnji lociranoj u centralnoj Srbiji“, navela je ona.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar