U trendu

Menadzment i Milenijum zajedno dali ponudu za „Černi“

BEOGRAD – Generalni direktor Instituta za vodoprivedu „Jaroslav Černi“ Dejan Divac potvrdio je danas Tanjugu da je menadžmet sastavljen od njega i šest direktora u konzorcijumu sa Milenijum timom podneo prijavu za učešće u postupku privatizacije tog instituta.

Divac očekuje da će privatizacija omogućiti tom uglednom institutu da nastavi uspešno poslovanje i obezbediti investicije za još bolji rad u budućnosti.

Kazao je da su, nakon što je objavljen tender, od Milenijum tima dobili ponudu da menadžment učestvuje sa 30 odsto u konzorcijumu, koji se prijavio za učešće u kupovini državnog udela u Institutu od 92 odsto. Preostalih osam odsto je u vlasništvu malih akcionara, podsetio je Divac.

„Takvu ponudu smo dobili, izjašnjavali smo se o njoj i prihvatili, nije bilo jednostavno doneti takvu vrstu odluke. Procenili smo celu situaciju. Verujemo u Institut, svi smo tu od početka. Evo, ja sam u Institutu 37 godina, ovo je bilo moje prvo radno mesto, kao i mojim kolegama. Pokušavamo da vodimo Institut na ispravan način da bude i dalje kao i u prethodnim decenijama neka vrsta vodeće institucije za oblast voda na ovim prostorima“, kaže on.

Napomenuo je da na ovim prostorima nemamo drugo slično preduzeće sa tako širokom delatnošću i koje tako dugo traje.

„Smatram da Institut dosta dobro radi i da ova privatizacija nije kao većina privatizacija u javnom sektoru, kada neko preduzeće propadane, pa se privatizuje, što se pre dešavalo. Mi smo se održali u raznim vremenima, napravili zdravu tržišnu firmu prilagođenu sadašnjem trenutku“, naveo je Divac.

Na pitanje kako vidi optužbe pojedinih pokreta koji tvrde da se Institut privatizuje da bi se lakše obezbedile dozvole za projekte u kojima učestvuje Milenijum tim, pre svega, kada je reč o gradnji na vodizvorištu Makiš, Divac odgovara:

„Ako uradimo nešto protiv pravila struke, možemo to da uradimo samo jednom, jer bismo izgubili reference i posle toga nas niko više ne bi angažovao. Razni investitori nas respektuju i ne smemo da radimo protiv pravila struke bez obzira na aspekt vlasništva Instituta“, naveo je generalni direktor.

Poručio je da građani ne treba da se brinu zbog promene vlasništva Instituta ili da će se zbog toga nešto loše desiti sa vodama u Srbiji.

„To nema smisla i potpuno je besmislena teza“, poručio je on.

Napomenuo je da je Institut u poslednje tri godine imao veoma dobro poslovanje uprkos situaciji sa koronom.

„Imamo zaista sasvim pristojne plate, dobru opremu, uspevamo sami na tržištu i očekujem da to nastavimo i da bude još bolje, jer ćemo moći da dođemo do neposrednih investicija, što je i predviđena obaveza na tenderu. Interes i Milenijum tima i nas menadžmenta je da poslovanje bude unapređeno i da svima bude bolje, kao i široj zajednici“, naveo je Divac.

Vrednost Instituta je procenjena na kraju prošle godine na 2,8 miliona evra, a početna cena za deo koji se prodaje je 2,58 miliona evra. Divac kaže da je po zakonu pre privatizacije morala da se proceni imovina i da je to uradila renomirala kuća Dilojt.

„Što se tiče materijalne imovine Instituta, ona nije previše vredna, jer se ne nalazimo na lokaciji u gradu već pod Avalom i objekti su stari, zidani su pre mnogo decenija. Takođe, država nikad ništa nije ulagala, mi smo kao Institut pravili svoj prihod, održavali i obnavljali koliko smo mogli te nekretnine i ulagali u opremu, softvere, znanje i u ljude, što je upravo ono što čini tu vrednost“, rekao je generalni direktor Tanjugu.

Divac dodaje da Institut ima oko 240 zaposlenih, od čega je više od 180 sa visokom stručnom spremnom – ima oko 20 doktora nauka, desetak magistara, 150 inženjera itd.

„Imamo dosta kvalitetan kadar koji je stvaran generacijama. Učilil smo od starijih kolega, između sebe razmenjivali razna iskustva i timskim radom formirali intelektualnu snagu, koja je najveća vrednost Instituta“, naglasio je Divac.

Očekuje od Milenijum tima da, kako kaže, investira, pre svega, u opremu i rad Instituta.

Takođe, ističe da je Institut „Jaroslav Černi“ preduzeće koje se ne finansira iz budžeta već isključivo od prihoda iz poslovanja na tržištu.

Kako je rekao, privatizacija Instituta je počela još pre 30 godina, 1991. kada su mali akcionari stekli osam odsto vlasništva u Institutu, dok je ostalih 92 odsto, nakon izlaska iz samoupravljanja, bila društvena imovina, a ne državna.

Dodaje da je Institut državi opet vraćen negde 2005. ili 2006. godine, kada je ponovo postala vlasnik većinskog udela, nakon čega je nije brinula o Institutu niti bila zainteresovana da formalno imenuje zastupnike sve do 2012. godine.

„Država i nije neko ko prepoznaje svoj razlog da aktivno upravlja ovakvim institucijama koje su tržišsno orijentisane. Drugi scenario bi bio da se napravi državna ustanova i da se onda finansira iz budžeta, ali onda to nije više ovaj institut“, rekao je Divac.

Objašnjava da se Institut bavi raznim delatnostima u vezi sa vodama, hidroenergijom, komunlanom hidrotehnikom, vodosnabdevanjem, prečišćavanjem voda, odbranom od poplava, irigacijom – navodnjavanjem i odvodnjavanjem, hidortehničkim uređenjem zemljišta, planiranjem i istraživanjem u obalsti voda…

Na pitanje u kakvom statusu su slična preduzeća ili Instituti u Evropi i razvijenim zemljama, Divac kaže da je dosta različito, ali da su kompanije slične Institutu „Jaroslav Černi“ najčešće kotirane na berzi i da im se menjaju vlasnici. Kaže da je tako, na primer, sa sličnim preduzećima u Švajcarskoj, Nemačkoj i drugim zemljama.

Dodaje da su ponegde i u državnom vlasništvu, gde država ima razloge da ima specijalizovanu instituciju, da je finansira ili upravlja njome.

„Mislim da vlasništvo nije odlučujući faktor već znanje i organizacija ljudi, i kako sarađuju. Od toga zavisi sudbina instituta“, naglasio je Divac.

Na pitanje da li će biti ugrožen Makiš koji je najveće vodoizvorište u Beogradu ako se u blizini budu gradili objekti, kaže da po tom pitanju ima dosta predrasuda i insinuacija – „verovatno sa nekim namerama“.

Poručuje da to što će Institut biti privatizovan ne može imati nikakve veze sa tim pitanjima, jer Institut nema nikakva javna ovlašćenja, pošto nije institucija koja nekog kontroliše.

„Mi smo firma koja se bavi istraživanjem i projektovanjem i sličnim konstulatantskim obalstima i radimo na osnovu ugovora koji sklopimo, bilo da se radi o javnim naručiocima ili bankama ili velikim kompanijama koje investiraju na ovim prostorima. Radimo, na primer, sa Aldahrom u Pančevačkom ritu i sa Rio Tintom na Jadru…“, kazao je Divac.

Objašnjava da je sužavanje zone zaštite na Makišu definisano poslednji put 2013. godine, delom iz pravnih razloga usled izmene zakona, ali i zato što su se desile promene u vodosnabdevanju u Beogradu.

Po pitanu zašite vodoizvorišta Makiš, kaže da je ono zasnovano na reni bunarima i na levoj i na desnoj obali Save, te da je to samo jedan deo bunara i da takvi bunari postoje i u zoni novobeogradskih blokova 45, 70, 70a, gde bunari postoje na udaljenosti od svega 200 metara već 40 godina bez ikakvih incidentnih situacija.

„Uz pravilno poštovanje procedura zaštite, to je bezbedno i zaista nema nikakvog razloga za brigu. Treba malo poznavati struku i činjenice“, zaključio je Divac.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar