U trendu

Ministarka energetike Srbije: Realno da struja ubrzo poskupi, pomoć ugroženima

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je danas da očekuje da poskupi struja za gradjane i to ubrzo, i je pripremljena Uredba o energetski ugroženom kupcu koja će pomoći onima koji ne mogu da plate struju, gas ili toplotnu energiju.

„Bez obzira na to kad će poskupeti električna energija, Ministarstvo rudarstva i energetike je spremilo Uredbu o energetski ugroženom kupcu, jer smo svesni da postoje domaćinstva u Srbiji koja ne mogu da plate cenu ni gasa, ni toplotne, ni električne energije“, rekla je Mihajlović.

Uredba će se, prema njenim rečima, odnositi na veći broj domaćinstava, jer su promenjeni kriterijumi i odnosiće se i na toplotnu energiju.

Mihajlović je, odgovarajući na pitanja novinara posle predstavljanja Predloga integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije rekla da veruje da će se poskupljenje ubrzo desiti, ali da ne može da kaže kada tačno, niti koliko će biti povećanje, jer to ne zavisi od Ministarstva.

Mihajlović: Konačnu odluku o rudniku ‘Soko’ treba da da tužilaštvo

 Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je danas odgovarajući na pitanje novinara kako komentariše odluku tužilaštva da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka zbog nesreće u rudniku „Soko“, kada je poginulo osam rudara, da razume porodice stradalih, ali da o tome da li ima odgovornih konačnu reč treba da da tužilaštvo.
„Sve što je do sada uradilo Ministarstvo rudarstva i energetike, svi naši izveštaji biće dostupni javnosti. Ono što je neophodno jeste da se sprovedu sve procedure, unaprede uslovi i dodatno učine još bezbednijim rudnik ‘Soko’, jer je to jedini metanski rudnik u Javnom preduzeću za podrzemnu eksploataciju uglja (JP PEU) ‘Resavica'“, rekla je Mihajlović.

Ona je naglasila da sve dok se taj proces ne završi, rudnik neće raditi ali da odgovor na pitanje da li ima odgovornih za nesreću treba da da tužilaštvo.

Mihajlović: Uz Integrisani nacionalni plan za klimu i energetiku dovoljno energije i zdrava sredina

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je danas da donošenje Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku treba da omogući da Srbija ima dovoljno energije i zdravu životnu sredinu i da predstavlja obavezu, ne samo prema sadašnjim, već i prema budućim generacijama.
„Integrisani plan za klimu i energetiku je najvažniji dokument koji kao država treba da usvojimo u oblasti energetike. Ali, pre toga želimo da razgovaramo sa svima, ne samo sa domaćim i stranim institucijama, agencijama i preduzećima, već da
imamo široki dijalog, kako bismo svi razumeli zašto je važan“, rekla je Mihajlović.

Ona je na predstavljanju tog plana do 2030. sa vizijom do 2050. godine rekla da je Srbija na početku tog procesa i rasprave, „u kojem je politička podrška važna, ali je jednako važna i podrška gradjana i privrede“.

Dodala je da donošenje takvog dokumenta neće doneti političke poene političarima, ali da će doneti ogromne koristi državi u narednim godinama, kad postanu vidljivi rezultati tog procesa.

„Na ovaj način pokazaćemo da smo odgovorni kao država, da možemo da se borimo za zdravu životnu sredinu, da imamo snagu za ozbiljne odluke i da budemo deo velikih promena u svetu“, rekla je Mihajlović.

Plan podrazumeva, kako je rekla, da se u svim segmentima donose odluke koje će omogućiti da 2030. godine Srbija ima 40 odsto manju emisiju štetnih gasova nego 1990. godine, kao i učešće OIE u proizvodnji električne energije, veće od
40 odsto.

To znači da će, prema njenim rečima, morati da se potpuno promeni način na koji se proizvode električna i toplotna energija, poveća energetska efikasnost i polako izlazi iz prljavih tehnologija i fosilnih goriva, ma koliko to budu teške odluke.

Zelena tranzicija, kako je rekla, znači sigurnost u snabdevanju energijom, ali predstavlja i novi model rasta i razvoja, mogućnost za nova radna mesta, nove tehnologije, a istovremeno i zdravu zemlju, čist vazduh i vodu.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre rekao je da Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije treba da postavi ambiciozne ciljeve za smanjenje gasova s efektom staklene bašte, brzu integraciju obnovljive energije, poput one iz
vetra i sunca, i veću energetsku efikasnost do 2030.

„Spremni smo da pomognemo oko energetske tranzicije i ambicioznih ciljeva razmenom tehničkih znanja, ali i finansijskom podrškom Evropske unije, bilo u vidu bespovratne pomoći, povoljnih zajmova i garancija ili mešovitih rešenja“, rekao je Žofre.

Dodao je da EU, zajedno sa srpskim partnerima napreduje u diverzifikaciji energetskih izvora i ruta za snabdevanje.

Pored, kako je rekao, tekućih radova na gasnom interkonektoru izmedju Bugarske i Srbije, u pripremi je i nov interkonektor sa Severnom Makedonijom.

„Nacionalni planovi za klimu i energetiku igraju ključnu ulogu u zajedničkim naporima Energetske zajednice za ostvarenje postavljenih ciljeva za 2030. godinu koji su dogovoreni početkom jula i mogu da pohvalim Srbiju za napredak koji je do sada ostvaren“, rekao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski.

Vreme je, prema njegovim rečima, za napredak na sledeći nivo kroz konsultacije sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, kako bi se osiguralo da planirane politike i mere usmeravaju postizanje dugoročnih ciljeva energetskih i klimatskih politika.

„Energetska tranzicija mora biti inkluzivna i socijalno pravedna“, rekao je Lorkovski.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar