U trendu

MMF potvrdila rast srpskog BDP od 6,5 odsto

VAŠINGTON – Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) održala je produktivne razgovore sa srpskim vlastima o politikama za završetak prve revizije u okviru Instrumenta za koordinaciju politike (PCI), objavio je MMF i potvrdio prognozu te međunarodne finansijske institucije da će srpski BDP ove godine iznositi 6,5 odsto.

Snažan ekonomski oporavak je u toku, podržan značajnim političkim odgovorom vlasti i uprkos nedavnom porastu slučajeva kovid-19, naveo je MMF.

Strukturne reforme su nastavile da napreduju, ali još toga treba da bude urađeno.

Očekuje se da će se fiskalni deficit 2022. godine smanjiti na tri odsto BDP -a kako oporavak bude nastavio da sazreva, što će pomoći u obnavljanju finansijske odbrane Srbije.

Uprkos nedavnom povećanju broja slučajeva kovid-19, rast BDP-a je projektovan na 6,5 odsto u 2021. godini i na 4,5 odsto u 2022. godini.

Ukupna inflacija je u septembru iznosila 5,7 odsto, vođena niskim baznim efektom i privremenim faktorima, uključujući povećanje cena energenata i cena neprerađene hrane zbog suše.

Bazna inflacija je ostala relativno stabilna.

Iako je rizik povećan, očekuje se da će inflacija ostati iznad gornje granice ciljanog opsega NBS do kraja 2021. godine i da će se vratiti unutar ciljanog opsega u 2022.

Misija MMF, koju je predvodio Jan Kes Martein održala je virtualne i lične sastanke sa srpskim vlastima od 11. do 22. oktobra da bi razgovarala o napretku u okviru PCI.

U saopštenju MMF-a po okončanju sastanaka se navodi da MMF očekuje da će u bliskoj budućnosti završiti razgovore o budžetu za 2022.

Uspešan završetak revizije podleže ispunjenju preostalih uslova programa i odobrenju od strane Uprave i Izvršnog odbora MMF-a.

Razmatranje od strane Odbora je okvirno zakazano za decembar 2021.

Ekonomski oporavak u Srbiji je u toku podržan značajnim političkim odgovorom vlasti.

Predviđa se da će uvozni deficit ove godine biti smanjen za oko četiri odsto BDP-a i u potpunosti finansiran neto prilivom FDI.

Bankarski sistem je ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan. Kurs je ostao stabilan.

U svetlu rasta inflacije i njenog neizvesnog izgleda, prisutnog i u mnogim drugim zemljama, Narodna banka Srbije (NBS) je početkom oktobra na odgovarajući način pooštrila monetarne uslove podizanjem prosecnih repo stopa u okviru koridora kamatnih stopa zadržavajući politiku kursa nepromenjenu.

NBS bi trebalo da nastavi pomno da prati kretanje inflacije i da bude spremna da odgovori po potrebi.

Fiskalni učinak je bio snažan u 2021. godini, podstaknut izuzetnim povećanjem poreskih prihoda usled jake ekonomske aktivnosti.

Prema novom rebalansu budžeta, deo prekomernih prihoda će finansirati dodatnu preko potrebnu investicionu potrošnju.

Sve u svemu, predviđa se da će državni deficit za 2021. opasti na 4,9 odsto BDP-a, dva procentna poena BDP-a manje nego što se prvobitno očekivalo i ograničiće povećanje javnog duga kao rezultat pandemijske krize.

Rast međunarodne cene energenata predstavlja rizik za inflaciju i ekonomski rast.

Sadašnji sistem delimično regulisanih cena energije u Srbiji pomaže u rešavanju neposrednog negativnog uticaja na domaćinstva.

Moguće mere za ublažavanje negativnih dugoročnih efekata iznenadnog povećanja cena energenata na preduzeća treba da budu vremenski i obimno ograničene, transparentne i nediskriminatorne, zasnovane na objektivnim kriterijumima. Potrebno je izbeći dodatne fiskalne rizike od državnih preduzeća.

Štaviše, treba nastaviti sa naporima na promovisanju energetske efikasnosti.

Ako se budu održale veće međunarodne cene energenata, povećanja bi trebalo da se prenesu na čitavu privredu uz zaštitu ugroženih domaćinstava.

Misija se dogovorila sa vlastima o ključnim parametrima budžeta za 2022. koji je trenutno u pripremi.

Uzimajući u obzir tekući ekonomski oporavak, bilo bi prikladno suziti fiskalni deficit za 2022. na tri procenta BDP-a, stavljajući javni dug na jasnu silaznu putanju, čime bi se ponovo izgradio manevarski prostor za suočavanje sa budućim šokovima.

Povecanje plata u javnom sektoru trebalo bi da bude ograničeno, a strukturna povećanja penzija vođena postojećom formulom indeksacije.

Važno je da budžet nastavi da obezbeđuje adekvatan prostor za zdravstvenu zaštitu i održava kapitalne izdatke iznad istorijskih nivoa kako bi se zadovoljile značajne infrastrukturne potrebe Srbije i podržao zeleni oporavak.

Odobrenje budžeta sa deficitom i nivoom primarne potrošnje na ovim linijama biće prethodna akcija za prvu reviziju u okviru PCI.

Strukturne reforme nastavljaju da napreduju, ali važne reforme tek treba da se sprovedu.

Ostvaren je napredak u privatizaciji Petrohemije, poboljšanju fiskalnog izveštavanja, jačanju upravljanja fiskalnim rizicima i jačanju kontrole državne pomoći.

Implementacija nove strategije razvoja tržišta kapitala biće važna za podršku domaćim investicijama.

Pozdravljamo posvećenost vlasti da se pozabave nerešenim reformskim potrebama, uključujući uvođenje novog informacionog sistema platnog spiska, učvršćivanje srednjoročne fiskalne discipline novim setom fiskalnih pravila, nastavak implementacije nove strategije vlasništva u državnim preduzećima i obezbeđivanje zelenog oporavka, saopštio je MMF.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar