MMF povećao prognozu rasta svetskog BDP-a na 6,0 posto

VAŠINGTON – Međunarodni monetarni fond (MMF) podigao je procenu rasta globalne ekonomije za 2021. godinu na 6,0 posto u odnosu na januarsku prognozu od 5,5 procenata, saopštila je Gita Gopinat, glavni ekonomista MMF-a, na današnjoj konferenciji za novinare.

Predstavljajući novo, aprilsko izdanje MMF-a „Globalni ekonomski izgledi 2021“, Gopinat je u onlajn obraćanju, koje je pratio i Tanjug, navela da je povećanje prognoze rasta globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) zasnovano na neviđenoj fiskalnoj podršci vlada domaćim privredama u okviru odgovora na korona pandemiju.

U tom kontekstu je posebno apostrofirala ogroman, nedavno usvojeni paket ekonomskih stimulusa SAD-a od 1,9 biliona dolara.

Dodala je da je na poboljšanje izgleda svetskog BDP-a uticalo i ubrzanje oporavka američke privrede, kojoj MMF sada prevdiviđa rast za 2021. od čak 6,4 procenta, najbrži od početka 1980-ih.

Gopinat je na konferenciji za medije, uoči početka prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke na kojem će učestvovati i delegacija Srbije, upozorila da će predviđeni rast i dalje u velikoj meri zavisiti od razvoja pandemije i uspeha vakcinacije širom sveta, napominjući da ogroman broj ljudi i dalje nije vakcinisan.

Takođe je rekla da se sa okončanjem moratorijuma na otplatu kredita očekuje nagli skok nelikvidnosti preduzeća širom sveta, kao i da će se privrede suočiti sa teškoćama kada vlade prestanu sa pružanjem finansijske pomoći.

Prema novoj proceni Fonda, svetska ekonomija je pala prošle godine za 3,3 posto, što je manje od prvobitno projektovanog pada u januaru od 3,5 procenata.

Ukoliko bi se nova prognoza MMF-a ostvarila, to bi bio najbrži tempo globalnog rasta od 1976. godine, ali ne treba smetnuti s uma nisku uporednu bazu, budući da je prošlogodišnji pad svetskog BDP-a najveći u posleratnoj eri.

Na pitanje novinara kako MMF gleda na izjavu američke ministarke finansija DŽenet Jelen o uspostavljanju globalne minimalne poreske stope na korporativnu dobit, Gopinat je odgovorila da Fond odavno favorizuje tu ideju.

Sadašnji disparitet u pogledu visine nacionalnih poreskih stopa na dobit preduzeća, kako je objasnila, uzrokovao je preusmeravanje „velikih količina“ novca u zemlje s niskim stopama i podstakao proces poreske evazije, koji za posledicu ima smanjenje poreske osnovice na kojoj bi vlade mogle da prikupljaju prihode za finansiranje potrebne ekonomske i socijalne potrošnje.

Američke ministarke finansija Jelen je rekla sinoć da će raditi na uspostavljanju globalnoj minimalne poreske stope, što je pozdravio francuski ministar finansija Bruno Le Mer, koji je danas najavio da je globalni sporazum o prekograničnom oporezivanju „na dohvat ruke“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.