U trendu

MMF Srbiji partner za reforme, ne za pravo vučenja i kredite

BEOGRAD – Pravo vučenja kod MMF-a je aktivnost te organizacije kojom želi da pomogne nerazvijenim zemljama u svetu u kontekstu pandemije, dok Srbija ima program sa MMF čija je suština pomoć u podsticanju rasta i strukturnih promena, a ne korišćenje sredstava, rekao je danas za Tanjug TV predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić.

On je objasnio da Srbija ima MMF kao partnera u realizaciji reformi u Srbiji.

„Srbija je zaključila novi aranžman sa MMF-om i nastavila važnu saradnju usmerenu na podsticanje rasta. Da nam MMF pruži stručnu i tehničku pomoć, ali pri tome Srbija neće koristiti finansijska sredstva od MMF-a kao ni u prethodnom aranžmanu, jer Srbiji sredstva nisu potrebna“, rekao je Savić.

Govoreći o oporavku svetske privrede Savić je istakao da će on biti u obliku slova K.

„K – ima dva kraka, jedna grupa zemalja se brzo oporavlja, druga grupa se sporo oporavlja, neke grane se brže razvijaju, neke sporije. Srbija se nalazi u najuspešnijoj grupi zemalja. Sa ponosom možemo da kažemo da je Srbija uspela da uhvati oporavak slova V, odnosno gornji krak K“, ocenio je on.

Ove godine, dodao je, Srbija će imati rast BDP-a preko 6, odnosno preko 6,5 posto.

„Ključni faktori koji mogu da uspore naš rast nisu na strani Srbije, nego su na strani pandemije i globalnih kretanja u svetu, dakle eksterni su“, napomenuo je Savić.

On je ocenio da pre svega razvoj građevinarstva, prerađivačke izvozne industrije i domaća potrošnja vuku stopu rasta u Srbiji.
„Uporište našeg rasta u ovoj godini je u rastu domaće potrošnje, sa jedne strane, a na proizvodnoj strani u izvoznoj tražnji koja postoji na svetskom tržištu“, rekao je on.

Govoreći o rastu potrošnje on je naveo da tekuća potrošnja ne zavisi samo od tekućih prihoda, nego i od prethodnih prihoda odnosno štednje.

„U meri u kojoj poverenje i optimizam budu postojali i u oporavak globalne i naše privrede građani će biti spremni da više troše. Ako kriza bude produbljivanja izvan Srbije, postoji mogućnost tamo dođe do usporavanja potrošnje“, rekao je on.

Dodao je da će domaća potrošnja da raste jer postoji rast dohodaka i BDP.

„Rastom BDP-a potencijal za potrošnju biće veći“, rekao je Savić.

Rast cena, po Saviću, očekivani je rezultat niske baze iz prošle godine kada cene nisu rasle, a postoji i veliki efekat rasta uvoznih cena, pre svega energenata.

Dodao je da su na rast cena u manjoj meri delovale cene nekih poljoprivrednih proizvoda.

Kako je istakao globalno je inflacija pod kontrolom, a u Srbiji je inflacija pod potpunom kontrolom.

„U jednom od nekoliko narednih meseci ona će ponovo biti na nivou ne preko tri posto“, rekao je on.

Istakao je da NBS nije povećala referentnu kamatnu stopu jer nije postojala potreba, i ocenio da su kamatne stope u Srbiji na istorijskom minimumu što deluje podsticajno na kreditnu aktivnost.

„Trenutno se kreditna aktivnost kreće oko sedam posto, što nije nizak nivo, a bio je nešto veći prošle godine oko 10 posto, ali je i dalje intenzivna kreditna aktivnost u Srbiji“, rekao je on.

Savić je istakao da je Srbija posle povećanja rejtinga kod tri vodeće svetske rejting agencije sa da na korak od ulaska u takozvanu investicionu zonu.

„To popravlja generalno percepciju u svetu kako izgleda srpska privreda u okviru svetske. Daje signal da su perspektive njenog razvoja naše privrede sve bolje i bolje. Saglasno tome strani investitori koji ulažu u kapital i razne oblike imovine ulaze u kupovinu i srpskih hartija od vrednosti što je jako dobra informacija“, rekao je on.

Savić očekuje da do kraja godine ili početkom sledeće Srbija dostigne investicioni rejting.

Govoreći o povećanju procenta rezervi NBS u zlatu Savić je ocenio da Srbija treba i dalje da ih povećava.

„Logično je da zlato koje se iskopa ovde i ostane u Srbiji. I da svake godine za taj iznos povećamo kvotu rezervi u zlatu. A možemo i izvan toga“, rekao je on i založio se da se ovde proizvedno zlato ne prodaje u inostranstvu.

Dodao je da je povratak svih državnih zlatnih rezervi u Srbiju logičan potez zbog stanja na sadašnjem svetskom tržištu, te da je držati zlato ovde i jeftinije.

Kako je ocenio Srbija je već ušla u priču o „zelenoj ekonomiji“ i ozbiljno radi na problemu njenog razvoja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.