U trendu

MMF srezao prognozu globalnog rasta na 3,2 posto za 2022.

VAŠINGTON – Međunarodni monetarni fond je smanjio prognozu rasta svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2022. godinu na 3,2 posto u julskom izveštaju Globalni ekonomski izgledi, što je za 0,4 procentna poena manje u odnosu na predviđanja Fonda iz aprila.

Projekcija globalnog rasta za 2023. je takođe snižema na 2,9 procenata sa 3,6 odsto u aprilu.

„Privredni oporavak od 6,1 posto u 2021. praćen je sve sumornijim kretanjima u 2022. jer su rizici počeli da se materijalizuju. Globalna proizvodnja je pala u drugom kvartalu ove godine zbog pada u Kini i Rusiji, dok je potrošnja stanovništva u SAD ispod očekivanja“, rekao je glavni ekonomista Fonda Pjer-Olivije Gurinša na predstavljanju ažuriranih prognoza.

On je konstatovao da je nekoliko šokova pogodilo svetsku ekonomiju – viša inflacija od očekivane širom sveta, posebno u SAD-u i velikim evropskim privredama, što je nametnulo pooštravanje finansijskih uslova, zatim jače ekonomsko usporavanje u Kini od predviđanog usled izbijanja kovida-19 i mera lokdauna, kao i prelivanje negativnih uticaja rata u Ukrajini.

Gurinša je rekao da su ekonomsko usporavanje u ranijem delu ove godine, opadanje kupovne moći domaćinstava i stroža monetarna politika doveli do revidiranja rasta SAD-a naniže za 1,4 procentna poena na 2,3 posto za 2022. i na 1,0 odsto za iduću godinu sa 2,3 posto, koliko se predviđalo u aprilu.

Nastavak kovid mera zatvarnja u Kini i produbljivanje krize u kineskom sektoru nekretnina takođe su uticali na smanjenje prognoze rasta te zemlje za 1,1 procentni poen na 3,3 odsto za tekuću godinu, nakon čega bi rast trebalo u 2023. da ubrza na 4,6 procenata.

Zbog prelivanja negativnih uticaja rata u Ukrajini i pooštravanja monetarne politike, rast evrozone će u ovoj godini dostići 2,6 procenata umesto 2,8 posto, koliko je Fond očekivalo pre tri meeca, dok je stopa rasta tog bloka za iduću godinu oborena za 1,1 procentni poen na 1,2 odsto.

S druge strane, prognoza privrednog pada Rusije za ovu godinu smanjena je na 6,0 posto sa aprilskih 8,5 procenata.

MMF je u novom izveštaju takođe podigao procenu očekivane inflacije za ovu godinu zbog rasta cena hrane i energije, kao i zbog dugotrajne neravnoteže između ponude i potražnje. Rast inflacije sada vidi na 6,6 procenata u razvijenim ekonomijama i na 9,5 procenata u zemljama u razvoju i tržištima u usponu, što je više za 0,9 i za 0,8 procenatnih poena, respektivno, nego u aprilu.

Rizici po ekonomske izglede su u velikoj meri nagnuti naniže. Rat u Ukrajini mogao bi da dovede do naglog prekida evropskog uvoza gasa iz Rusije; zbog čega bi smanjenje inflacije bilo mnogo teže sprovesti.

Povećanje kamatnih stopa vodećih centralnih banaka u svetu takođe bi moglo da izazove dužničke probleme na tržištima u usponu i ekonomijama u razvoju; upozorava MMF. Među negativne rizike su svrstani i eventuano obnavljanje kovid mera ograničenja u Kini i eskalacija krize na tržištu nekretnia, kao i geopolitička fragmentacija koja bi sputala globalnu trgovinu i saradnju.

Prema pretpostavljenom verovatnom scenariju MMF-a, ako bi se pomenuti rizici materijalizovali, inflacija bi dodatno porasla, dok bi globalni rast pao na oko 2,6 odsto u tekućoj godini i na 2,0 odsto u narednoj, što bi bile stope rasta među 10 posto najslabijih od 1970. godine.

Budući da rast cena nastavljaju da nagriza životni standard širom sveta, kroćenje inflacije bi trebalo da bude prvi prioritet za kreatore politike, poručuje MMF i zaključuje da će pooštravanje monetarne politika neizbežno imati stvarnu ekonomsku cenu, ali da bi odlaganje samo pogoršalo situaciju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar