Mnoge kompanije još nisu prepoznale benefite socijalnog preduzetništva

BEOGRAD – Godinu dana nakon usvajanja Zakona o socijalnom preduzetništvu mnoga preduzeća, koja obavljaju delatnost tako da mogu da imaju taj status, još uvek nisu registrovana na taj način, zbog čega Privredna komora Srbija i Koalicija za razvoj solidarne ekonomije i dalje aktivno rade na poboljšanju ovog sektora i podršci prilikom registracije.

Milica Pavić iz Centra za programe podrške privredi mikro, malim i srednjim privrednim društvima Privredne komore Srbije (PKS) rekla je Tanjugu da su aktivnosti PKS usmerene na nekoliko oblasti kojima se unapređuje sektor socijalnog preduzetništva kao što su zagovaranje, pokretanje inicijative u cilju olakšanja poslovanja socijalnih preduzeća, zatim promovisanje socijalnih preduzeća, ali i kreiranje online kataloga njihovih proizvoda i usluga, organizovanje sajmova i takmičenja.

„Imamo kreiranje programa podrške za socijalna preduzeća i pružanje naših usluga koje su usmerena na privrednike, s obzirom da i socijalna preduzeća posluju na tržištu kao pravni entiteti, imaće na raspolaganju i naše usluge komore besplatno“, rekla je Pavić.

Socijalna preduzeća su poslovala i pre donošenja Zakona, dodala je ona, i važno je da znaju koji su to benefiti, odnosno šta oni mogu da dobiju ukoliko steknu status socijalnog preduzeća.

„Mi sada radimo na programima podrške i pokušavamo da dođemo do određenih programa podrške koji odgovaraju subjektima socijalnog preduzetništva i da pokušamo da napravimo neke olakšice za osnivanje socijalnog preduzeća. Komora planira da kreira mrežu 16 savetnika u našim regionalnim komorama gde bi se socijalnim preduzećima pružala pomoć prilikom registracije odnosno sticanja statusa socijalnog preduzetništva, da lakše savladaju taj tehnički deo“, rekla je Pavić.

Takođe, istakla je, PKS planira da uradi i mapiranje potencijala sektora socijalnog preduzetništva odnosno, objasnila je, da se pronađu oni koji već posluju, a nisu svesni da mogu da steknu status socijalnog preduzetništva.

„Tako ćemo moći da kreiramo sveobuhvatnu analizu potreba sektora jer je poslednja kreirana 2012. godine“, rekla je Pavić.

Aleksandar Bogdanović ispred Koalicije za razvoj solidarne ekonomije je Tanjugu rekao da je za Koaliciju važno to što ovaj Zakon postoji jer omogućava prepoznavanje socijalnog preduzetništva u pravnom sistemu Srbije i na taj način se, kako je rekao, garantuje neka podrška daljem razvoju socijalnog preduzetništva.

„Socijalni preduzetnici u Ageniciji za privredne registre (APR) mogu da registruju svoj status bez obzira da li su udruženja građana, zadruge, preduzetnici to je nama jako značajno – da se napravi jedna baza i da se dalje zapravo prati razvoj socijalnog preduzetništva da se identifikuju njihove potrebe“, rekao je Bogdanović.

Osnovan je i Savet za razvoj socijalnog preduzetništva Vlade Srbije, dodao je Bogdanović, i ističe da je važno što u tom savetu ne sede samo institucije već i predstavnici civilnog društva i istaknuti socijalni preduzetnici tako da zajedno planiraju mere i aktivnosti.

„Važno je da su oni inicirali i razvoj programa za razvoj socijalnog preduzetništva koji je jedan dokument javne politike, a koji na osnovu Zakona zapravo treba da udahne život tom zakonu. Ono što je važno u narednom periodu je da Vlada što pre usvoji taj program na kome se trenutno radi“, rekao je Bogdanović.

Precizna statistika koliko ima socijalnih preduzeća u Srbiji ne postoji, rekao je Bogdanović, i zato je potrebna registracija statusa.

„Mi imamo neka istraživanja čak se ne zna ni tačan broj socijalnih preduzetnika. Jako je zanimljivo jer sada imamo Zakon koji imamo, mogućnost da neko registruje taj status i jasno je definisano. U bazi Koalicije ima nekih pedesetak socijalnih preduzetnika do sada, a neke brojke se kreću od 50 pa čak do 1.200, dakle, u ovom trenutku ne može niko da vam kaže tačno, zato je važno da se sistemski ovo reši“, rekao je Bogdanović.

Zakon o socijalnom preduzeništvu usvojen je u pre godinu dana, a njegova implementacija počela je u novembru prošle godine.

Socijalno preduzetništvo nije samo radna integracija osetljivih kategorija stanovništva, već socijalnim preduzetništvom mogu da se bave i oni koji se bave zaštitom životne sredine, imaju poslovanje bez ostatka, oni koji se bave unapređenjem ruralnih područja, obrazovanjem, kulturom i drugim delatnostima.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.