U trendu

Modifikovanjem švajcarske formule – do većih penzija

BEOGRAD – Indeksacija penzija po takozvanoj „švajcarskoj formuli“, koja podrazumeva da se penzije usklađuju s rastom inflacije i prosečnom zaradom, startovala je s prvim danima nove godine, a stručnjaci ocenjuju da je taj model ekonomski održiv, da ga koristi veliki broj zemalja u regionu i da je dobio široku društvenu podršku.

Švajcarska formula će, međutim, biti modifikovana, kako bi penzije u Srbiji bile što veće, najavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

Mali je saopštio da su on i ministar za rad Zoran Đorđević juče o modelu za izračunavanje penzija razgovarali s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Precizirao je da je „švajcarska formula“ uvedena kako bi penzije bile sve veće i naveo da su dobili nalog od Vučića da penzije ne rastu samo po „švajcarskoj formuli“, nego da ta formula bude modifikovana kako bi penzije bile što veće.

Naglasio je da je cilj da 2025. godine prosečna penzija u Srbiji bude 440 evra što je, kaže, skoro duplo više nego danas, kada je prosečna penzija oko 230 evra.

Inače, sutra počinje isplata drugog dela penzija uvećanih 5,4 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Prema podacima PIO fonda, u Srbiji ima oko 1, 7 milion penzionera, a prosečna penzija iznosi oko 26.000 dinara.

Indeksacija penzija po takozvanoj „švajcarskoj formuli“ podrazumeva da se penzije se usklađuju s rastom inflacije i prosečnom zaradom. Definisani su formula za usklađivanje penzija, period u kom će se usklađivanje obavljati, kao i parametri koji se uzimaju u obzir prilikom obračuna procenta usklađivanja.

Usklađivanje je predviđeno jednom godišnje, počev od januarske penzije.

Parametri koji se koriste za određivanje procenta usklađivanja kretanje prosečne zarade bez poreza i doprinosa i kretanje potrošačkih cena, koji imaju pođednak udeo u formuli za usklađivanje penzije.

Kada je reč o tome kako to izgleda u praksi – procenat usklađivanja penzije za januar 2020. godine dobija se kao polovina- procenta rasta prosečne zarade bez poreza i doprinosa za period jul 2018 – jun 2019. godine u odnosu na prosečnu zaradu za period jul 2017 – jun 2018. godine, i procenta rasta potrošačkih cena za period jul 2018 – jun 2019. godine u odnosu na potrošačke cene za period jul 2017 – jun 2018. godine.

U Srbiji je ovaj model postojao početkom 2000. tih godina, ali je ugašen 2006. godine.
Fiskalni savet prošle godine napravio je analizu u kojoj je ukazao na mogućnost da će, ako tokom dužeg perioda budemo imali veoma visok privredni rast i visok rast zarada, učečhe penzija u BDP krenuti da pada i ispod ciljanih 10 procenata, što je ujedno i evropski prosek.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je ranije da je švajcarski model dobar i da su u tom savetu takođe mišljenja da bi mogao da se „osnaži“.

„Sugerisali smo zato da se pored švajcarske formule ubaci još jedan dodatni mehanizam međugeneracijske solidarnosti, a to podrazumeva da ako se dese visoke stope privrednog rasta i penzije smanje na 9, 5 procenata BDP dođe do automatskog vanrednog usklađivanja za pet odsto, kako bi se učešće penzija u BDP vratilo na deset procenata što je evropska praksa i ekonomski je održivo za Srbiju“, istakao je Altiparmakov za Tanjug.

Momo Čolaković iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije rekao je da se indeksacija penzija po takozvanoj „švajcarskoj formuli“, pokazala kao dobar i održiv model za penzionere, kao i da u PUPS-u podržavaju inicijativu da „švajcarska formula“ za izračunavanje penzija modifikuje u cilju rasta primanja najstarijih sugrađana.

Ističe i da je neophodno da se obezbede i „zaštitne mere“ odnosno vodi računa o tome da prosečna penzija ne bude duplo manja od prosečne plate, i da ta razlika ne bude još veća.

Colaković ističe da bi indeksacija po švajcarskom modelu trebalo da se unapredi kroz dopune Zakona o PIO.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.