U trendu

Naftne kompanije profitiraju u geopolitičkim prepucavanjima

BEOGRAD – Kolebljive cene, logistički izazovi, političke igre, visoki profiti, izazovi i perspektive zelene agende, samo su neke od koordinata u kojima se kreće današnji petrolejski biznis, kaže urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković.

U analizi „Aktuelna situacija i izazovi naftne industrije za kvartalni bileten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije – Svetskog naftnog saveta, ona navodi da je nafta posle istorijskog smanjivanja potrošnje i potražnje u prvim mesecima pandemije korona virusa, pred kraj prošle i u ovoj godini postala ne samo vredna roba, već i veoma bitan geopolitički činilac na globalnom tržištu.

Politika je, sa početkom ukrajinske krize, mnogo više nego u vreme američkih intervencija, doprinela da se trgovina „crnim zlatom“ koristi kao oružje, navodi Putnikovićeva.

Kako kaže, u paketu sa naftom je naravno i gas. Ali, ma koliko je aktuelna kriza sa energentima izbacila u fokus, posebno u Evropi, prirodni gas, evidentno je da se sve više priča o tome postoji li naftni imperijalizam.

„Priča o asocijaciji OPEK – zapravo, o tome koji je značaj kartelskog udruživanja velikih proizvođača nafte je samo deo te teme. Posebno sa proširivanjem grupacije na OPEK+. Rekordan prvi kvartal za naftaše Velike zapadne naftne kompanije, uprkos sve očiglednijoj ekonomskoj krizi u svetu izlaze iz finansijskih problema koje im je donela stagnacija i smanjenje potrošnje nafte i naftnih derivata tokom pandemije kovida 19 i to se videlo po rezultatima za prvi kvartal ove godine“.

Putnikovićeva navodi da je zahvaljujući konstantnom poskupljenju crnog zlata naftni gigant Šel objavio prilagođenu zaradu od 9,1 milijardu dolara za prva tri meseca ove godine, što je najveći kvartalni profit ove kompanije od 2008.

Početkom maja CNBC izveštava da je i britanska naftna kompanija BP najavila planove za povećanje otkupa akcija nakon što je neto profit u prvom kvartalu skočio na najviši nivo u poslednjih 10 godina.

Francuski „TotalEnerži“, norveški Ekvinor i američki naftni giganti Ševron i Ekson Mobajl, takođe, podelili su informacije o velikom profitu u prvom kvartalu zbog poskupljenja nafte i gasa. Ali, dok se akcionari raduju dividendama privreda počinje da grca zbog poskupljenja, a političari su sve više uplašeni kako će se visoke cene derivata odraziti na standard građana, odnosno, na njihovo nezadovoljstvo, navodi Putnikovićeva.

I pre aktuelne krize, još tokom 2021. godine, iz Vašingtona su stizali zahtevi OPEK-u da poveća proizvodnju nafte, kako bi ovaj energent pojeftinio na svetskom tržištu. Članice OPEK-a, inače, podmiruju oko 60 odsto svetskih potreba za naftom.

Sama ta činjenica nedvosmisleno pokazuje koliki je uticaj kartela na svetsko tržište ovim resursom, pre svega po pitanju cena.

Praksa OPEK-a Rusija nije članica kartela, ali je saradnju sa OPEKom započela još 2017. godine stvarajući u globalnoj ekonomiji veoma moćan savez – OPEK+.

Saradnja proširene naftaške asocijacije (Rusiji su se priključile još neke zemlje, koje nisu u OPEK-u) je započela kako bi se sinhronizovanim ograničavanjem proizvodnje nafte kontrolisale cene i tako zemljama proizvođačima garantovao prihod od prodaje.

Već na prvi pogled jasno je da je ovo udruživanje pojačalo monopol izvoznika nafte, smatra Putnikovićeva.

„Nova strategija dogovarana je u direktnim razgovorima predsednika Rusije Vladimira Putina sa tadašnjim predsednikom SAD Donaldom Trampom i Mohamedom bin Salmanom, saudijskim princom prestolonaslednikom. Ove tri zemlje su najveći svetski proizvođači nafte. Rusija je početkom 2022. zauzimala treće mesto u svetu po proizvodnji nafte, iza Sjedinjenih Američkih Država i Saudijske Arabije“, podsetila je ona.

I pre otpočinjanja aktuelne krize i uvođenja novih sankcija energetskom sektoru Rusije cene ovih energenata, kao i električne energije (još od sredine prošle godine) drastično rastu.

Nafta je po usvajanju šestog paketa sankcija EU Rusiji čak i premašila cenu od 120 dolara za barel.

Dodaje da to ne treba da čudi jer Rusija izvozi oko pet miliona barela sirove nafte (795 miliona litara). Konkretno, do 1,5 miliona barela nafte dnevno iz luka na Baltičkom moru, oko 400.000 barela dnevno sa terminala na Crnom moru u Novorosijsku i do 800.000 barela dnevno naftovodom Družba u srednju i istočnu Evropu. Pri tome, više od polovine ruske nafte stigne u Evropu.

Krajem prošle godine analitičari su ukazivali da će pojačana tražnja za naftom izvršiti pritisak i na OPEK i na američku industriju škriljaca da zadovolje potražnju nakon pandemije korona virusa.

Sa uvođenjem sankcija na izvoz nafte iz Rusije čule su se procene da bi Saudijska Arabija, Kuvajt i Irak teško uspeli da pokriju manjak u ponudi nafte u slučaju opšte blokade izvoza iz Rusije.

Iz SAD, koje (kako pišu mediji sredinom juna) uvoze rusku naftu a razmišljaju i o tome da popuste sankcije na uvoz nafte iz Venecuele, zemlje koja je ranije bila najveći izvoznik nafte u Ameriku 19. juna je stigao novi apel, podseća Putnikovićeva.

Glavni izvršni direktor Rosnjefta Igor Sečin je na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu objasnio da je već primetno kretanje ka novoj konfiguraciji naftnog tržišta, gde se formiraju dva tipa cena: „za prijateljske i neprijateljske zemlje“.

Ona je istakla da je sigurno da u svim ovim geopolitičkim prepucavanjima profitiraju naftne kompanije.

„Ako su im vlasnici države (kao što je slučaj sa Rusijom) u njihove budžete se sliva fantastična dobit. Ali, uglavnom profitiraju privatni vlasnici akcija. Treba reći da je ovaj trend krenuo još u vreme pandemije“.

Bogatstvo milijardera u hrani i energetici poraslo je za 453 milijarde dolara u poslednje dve godine, što je po milijardu dolara svaka dva dana.

„Pet najvećih energetskih kompanija (BP, „Šel“, „TotalEnerži“, „Ekson“ i „Ševron“) zajedno ostvaruju profit od 2.600 dolara svake sekunde. Danas u svetu ima 2.668 milijardera – 573 više nego 2020, poseduje 12,7 hiljada milijardi dolara, što je povećanje za trećinu (3,78 hiljada milijardi dolara). Deset najbogatijih ljudi na svetu poseduje više bogatstva od najsiromašnijih 40 odsto čovečanstva – 3,1 milijarde ljudi“, navela je ona.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar