Najvažniji akcenti kineskog ekonomskog razvoja u poslednjoj deceniji

Kina je ostvarila značajna dostignuća u ekonomskom i društvenom razvoju u protekloj deceniji, a njen status druge po veličini svetske ekonomije je učvršćen i poboljšan, rekao je jedan visoki zvaničnik.

Kina je ostvarila prvi stogodišnji cilj izgradnje umereno prosperitetnog društva u svakom pogledu i započela novi put ka cilju izgradnje moderne socijalističke zemlje u svakom pogledu. Agencija Sinhua izdvojila je neke od najvažnijih akcenata inovativnog, koordinisanog, zelenog, otvorenog i zajedničkog razvoja zemlje u proteklih deset godina.

Kina je činila više od 18 odsto globalne ekonomije u 2021, što je porast sa 11,4 odsto u 2012, rekao je Han Vensiu iz Centralnog komiteta za finansijska i ekonomska pitanja.

Bruto domaći proizvod (BDP) zemlje premašio je 114 biliona (hiljada milijardi) juana (oko 16,79 biliona američkih dolara) 2021. godine, a BDP po glavi stanovnika dostigao je 12.500 američkih dolara, blizu praga za ekonomije sa visokim dohotkom.

Doprinos kineske privrede svetskom ekonomskom rastu iznosi oko 30 odsto poslednjih godina, što je čini najvećim pokretačem rasta globalne ekonomije, dodao je Han.

Potrošnja Kine na istraživanje i razvoj dostigla je 2,44 odsto njenog BDP-a 2021. godine, u odnosu na oko 1,9 odsto u 2012, rekao je Han.

Prošle godine, kineska potrošnja na istraživanje i razvoj bila je 2,7 puta veća u odnosu na nivo iz 2012. godine, a njena potrošnja za osnovna istraživanja bila je 3,4 puta veća u odnosu na nivo iz 2012. godine, rekao je Li Meng, zamenik ministra nauke i tehnologije.

Kina je dospela na 12. mesto na Globalnom indeksu inovacija 2021, sa 34. u 2012. godini, što je čini jedinom zemljom na svetu koja je postigla održiv i brz rast, rekao je Li.

Zvanični podaci su pokazali koordinisaniji obrazac razvoja između urbanih i ruralnih područja Kine.

Stopa urbanizacije stalnog boravka u Kini dostigla je 64,7 odsto u 2021. godini, u odnosu na 53,1 odsto u 2012, a odnos urbanog i ruralnog prihoda se u protekloj deceniji smanjio za 0,38 na 2,5 u 2021.

Kineski Gini koeficijent, indeks koji odražava nejednakost gde je nula jednaka savršenoj jednakosti, opao je na 0,466 u 2021. sa 0,474 u 2012. godini.

Životna sredina u Kini je doživela istorijsku prekretnicu, rekao je Han.

Pošumljeno zemljište Kine čini oko četvrtine ukupne svetske pošumljene površine, a njena emisija CO2 po jedinici BDP-a opala je za oko 34 procenta.

Zemlja je takođe među prvima na svetu po instaliranom kapacitetu energije vetra i fotonaponske energije i druge zelene energije, kao i proizvodnje i prodaje vozila na novu energiju, rekao je Han.

Kao verni zagovornik Pariskog sporazuma, Kina je najavila ciljeve dostizanja najveće emisije CO2 pre 2030. i postizanja ugljenične neutralnosti pre 2060. godine, naveo je Han.

Kina je stvorila niz novih centara i uspostavila pilot zone za otvaranje, rekao je Han, navodeći da je zemlja uspostavila 21 pilot zonu slobodne trgovine i luku slobodne trgovine Hainan u protekloj deceniji.

Kina je ojačala svoju poziciju kao vodeća svetska nacija u trgovini robom jer proizvodi izvezeni iz Kine čine 15 odsto ukupnog svetske količine, rekao je Han.

Kina je takođe uvela sistem negativne liste i potpisala devet novih sporazuma o slobodnoj trgovini u protekloj deceniji, čime je ukupan broj takvih sporazuma porastao na 19.

Kina je eliminisala apsolutno siromaštvo nakon što je skoro 100 miliona siromašnih u ruralnim područjima izvukla iz siromaštva, dajući značajan doprinos smanjenju siromaštva u svetu, rekao je Han.

Zemlja je takođe uspostavila najveći svetski sistem obrazovanja, socijalnog osiguranja, medicinske i zdravstvene zaštite, pri čemu se prosečni životni vek Kineza povećao za 2,5 godine na 77,9 u 2021.

Udeo grupe sa srednjim prihodima u Kini se proširio na jednu trećinu ukupnog stanovništva u poslednjoj deceniji, rekao je Han.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.