NALED: Cilj uključiti i druge delatnosti u online platformu
BEOGRAD – Od početka primene online aplikacije za pojednostavljenu registraciju sezonskih radnika više od 100 poslodavaca uplatilo je poreze i doprinose u vrednosti od oko 30 miliona dinara za oko 5.000 radnika, kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj.
Poslodavci pored svih oblika zapošljavanja radnika shodno Zakonu o radu, od januara ove godine imaju mogucnost i pojednostavljenog radnog angažovanja za sezonske poslove.
Naime, u cilju suzbijanja sive ekonomije i zaštite prava velikog broja neformalno angažovanih radnika u sektoru poljoprivrede, Vlada Srbije je u saradnji sa NALED-om i uz podršku Nemacke razvojne saradnje (GIZ) 2017. pokrenula reformu sistema radnog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi kroz donošenje novog sistemskog zakona, cija je primena otpocela u januaru 2019, i izradu on-line platforme za pojednostavljenu registraciju radnika www.sezonskiradnici.gov.rs.
Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju radnika na sezonskim poslovima u odredenim delatnostima koji se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu usvojen je polovinom prošle godine.
Dragana Ilić, koordinatorka Stručne grupe za suzbijanje sive ekonomije u NALED-u kaže da su zadovoljni realizacijom te mere i da se nadaju da će ona biti proširena i na nove delatnosti.
O tome će biti reči sutra četvrtoj po redu godišnjoj konferenciji Vlade Srbije i privrede, gde će biti predstavljen novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije sa akcionim planom za 2019/2020.
O rezultatima u smanjenju obima sive ekonomije i novinama koje donosi 36 novih sistemskih mera i 153 aktivnosti govoriće predstavnici NALED-a i clanovi Koordinacionog tela Vlade RS za suzbijanje sive ekonomije.
Taj plan predviđa pet posebnih ciljeva- efikasnije suzbijanje svih oblika sive ekonomije, transformacija Poreske uprave, sprovođenje mera koje će podstaći legalno zapošljavanje, smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja, podizanje svesti građana i privrede o značaju suzbijanja sive ekonomije, istakla je Ilić.
Što se tiče sezonskog rada, Ilić je Tanjugu rekla da je osnovna prednost ovakvog načina prijavljivanja što sada angažovanje radnika na sezonskim poslovima u poljoprivredi ne utice na socijalna prava i primanja radnika na koja su prethodno stekli pravo, odnosno radnici mogu ostati na evidenciji NSZ.
Svi radnici prijavljeni preko portala imaju pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje u slucaju povrede na radu.
Donošenjem zakona omogućeno je da radnici ne gube posvlastice koje imaju kao nezaposlena lica, a ujedno poslodavci imaju manje troškove.
Poslodavci sada praktično mogu sezonce da prijave i ođave jednim klikom što podrazumeva znatno manje administrativnih i fiskalnih resursa, objašnjava sagovornica Tanjuga.
„Cilj je da osim za poljoprivredu ovaj način prijave proširimo i na druge oblasti, poput pomoć u kući, sektor građevinarstva, ugostiteljstva“, rekla je Ilić.
Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine procenjen broj sezonski angažovanih radnika u poljoprivredi kretao se od 65.000 do skoro 80.000.
Prema podacima Poreske uprave, u 2017. godini po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (PP) bilo je angažovano svega 3.585 sezonskih radnika u poljoprivredi.
Gotovo 95 odsto odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radi „na crno“ bez ikakvog ugovora, što znaci da ne ostvaruju prava koja proisticu iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penzijsko osiguranje, i osiguranje od povrede na radu.
Za proceduru prijave i ođave radnika potrebno je manje od 10 minuta, nezavisno od toga da li se radnik prijavljuje na jedan dan ili cak mesec dana.
Portal je u nadležnosti Poreske uprave, a povezan je sa CROSO i NSZ.
Poslodavac ima na raspolaganju 180 dana u kalendarskoj godini za angažovanje sezonskih radnika preko portala, a dodatno može angažovati radnike preko ugovora o PP poslovima.
Radnici imaju mogucnost da preko portala u realnom vremenu imaju uvid u to da li su prijavljeni, koji poslodavac ih je prijavio i na koji vremenski period.
Na osnovu metoda standardnog troška i uz pretpostavku da ce ukupno 50 odsto sezonskih radnika preći iz neformalnog u formalni sektor zahvaljujući pojednostavljenoj proceduri i nižim troškovima, procenjuje se da ce efekti uvodenja elektronskog sistema prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi u narednih pet godina doneti 15 miliona evra dodatnih prihoda u budžet.
Takođe će uticati na porast formalne zaposlenosti za 33.000 radnika koji ce imati pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje za slucaj povrede na radu, navode u NALED-u.
Očekuje se da će novi sistem smanjiti troškove poslodavaca za trećinu (porezi, doprinosi i troškovi administracije).
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.