NALED:Sprovedeno 13 preporuka u 2020, pojačati tempo reformi

BEOGRAD – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predstaviće danas svoju 13. Sivu knjigu u kojoj je među 100 preporuka za regulatornu reformu uvrstila je i 15 najznačajnijih preporuka označenih tzv. kovid 19 bedžom, za otklanjanje administrativnih prepreka i ublažavanje negativnih efekata pandemije.

Na predstavljanju će, kako je najavljeno, govoriti premijerka Ana Brnabić, potpredsednica vlade i ministarka energetike Zorana Mihajlović, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović.

NALED će tom prilikom posebno istaći pojedince i timove iz državnih institucija koji su u saradnji s NALED-om uprkos izazovima u prethodnoj godini dali zapažen doprinos prevazilaženju krize, kroz razvoj efikasnih javnih usluga za građane i privredu.

„Siva knjiga NALED-a svake godine donosi 100 preporuka za unapređenje ili eliminisanje birokratskih procedura koje otežavaju život i rad grajdanima i privredi u Srbiji i od prošlog izdanja vlada i resorne institucije sproveli su 13 preporuka, dve u potpunosti, a 11 delimično“, rekao je Tanjugu Ivan Radak iz NALED-a.

Napominje da je prošlu godinu obležila pandemija kovida 19 i da nije bilo realno očekivati veće rezultate, ali da bi u 2021. malo trebalo pojačati tempo reformi, kao i da bude više potpunih umesto polovičnih rešenja.

Ipak, u NALED-u navode da izuzimajući reformski vrlo aktivnu 2019. godinu, rezultat u 2020. nije slabiji od prosečnog za proteklih 12 godina/

Kroz Sivu knjigu je u proteklih 12 izdanja prošlo ukupno 268 preporuka, od čega je vlada u potpunosti ili delimično sprovela 131 preporuku.

Od tog broja, u potpunosti su rešene 72 preporuke (27 odsto), a delimično 59 preporuka (22 odsto), što znači da je gotovo polovina pronašla put do zakonodavca.

„To su preporuke usmerene na pojedinačna ministarstva. Najviše je naravno opterećeno Ministarstvo finansija koje najviše i brine o poslovnom okruženju, ali poslednjih godina sve više raste broj preporuka koje se istovremeno odnose na više ministarstava. Dakle, biće potrebno da ministarstva mnogo više komuniciraju i zajedno rešavaju neke komplikovane birokratske procedure“, istakao je Radak.

Najviše rešenih ili delimičvno rešenih preporuka je i ovaj put u nadležnosti Ministarstva finanasija, što ne čudi, kažu u NALED-u, uzimajući u obzir važnost ovog ministarstva za funkcionisanje privrede.

Prošle godine je, na primer, donet Zakon o fiskallizaciji koji će tu oblast unarpediti kroz proširenje obuhvata fiskalizacije i kroz digitalizaciju, kaže Radak.

„Za građane je dosta dobra vest da im sada rešenja iz katastra stižu u elektronske sandučiće tako da ne moraju više da idu na šaltere. Takođe, uveden je sistem elektronskih javnih nabavki koji bi trebalo tu oblast da podigne na viši nivo po pitanju transparentnosti. Sudske takse mogu da se plate bez donošenja uplatnice“, naveo je Radak.

Ističe da 13. Siva knjiga donosi 15 preporuka za sa „kovid 19 bedžom“, a to su:

Smanjenje opterećenja zarada, uvođenje kategorije mikro preduzeća u uredbu o pravilima za dodelu državne pomoći, smanjenje stope PDV-a na repromaterijal za proizvodnju lekova, integrisanje sistema privatnih i državnih pružaoca zdravstvenih usluga, unpaređenje plana mreže zdravstvenih ustanova i centralizovane javne nabavke i uspostavljanje elektronskog zdravstvenog kartona.

Takođe, treba optimizovati i digitalizovati proceduru dobijanja dozvole za lek, omogućiti ostvarivanje prava na zdravstveno osiguranje bez
prethodnog staža, urediti nestandardne oblike radnog angažovanja, preciznije urediti rad van prostorija poslodavca, proširiti pojednostavljenu prijavu sezonskih radnika, uvesti obavezu izdavanja lične karte sa čipom i ugradnju kvalifikovanog elektronskog potpisa.

Među 15 preporuka sa „kovid 19 bedžom“ je i to da treba omogućiti ostvarivanje prava iz penzionog i zdravstvenog osiguranja za zaposlene kod nerezidenata, omogućiti efikasnije dobijanje dozvola za kretanje teretnih vozila i omogućiti punu primenu elektronske dostave u
procedurama javne uprave.

Radak kaže da bi sprovođenje tih preporuka, takođe, predupredilo neke eventualno nove krizne situacije.

Siva knjiga sadrži i 10 preporuka koje su označene kao prioritetne:

Dalje smanjenje poreza i doprinosa na zarade, što je veliki problem sa kojim se privreda suočava i koji generiše sivu ekonomiju, dodaje Radak.

Zatim, treba uspostaviti javni elektronski registar neporeskih nameta, uvesti bezgotovinsko plaćanje taksi i naknada bez dokazivanja uplate, uspostaviti elektronski zdravstveni karton, proširiti pojednostavljenu prijavu sezonskih radnika na građevinarstvo, turizam, ugostiteljstvo i kućne poslove.

Takođe, ukinuti naknadu za konverziju zemljišta u pravo svojine, uvesti onlajn registar poljoprivrednih gazdinstava i podsticaja (eAgrar), omogućiti izdavanje objedinjenog uverenja o plaćenim porezima, uporediti sistem prečišćavanja i kontrole otpadnih voda i ukinuti suvišnu birokratiju u deviznom poslovanju.

Sagovornik Tanjuga navodi da preporuke za Sivu knjigu nominuju privrednici i lokalne samouprave, kao i orgnaizacije civilnog društva, akademska i stručna javnost koju okuplja Naleda, dakle brojni fakulteti i eksperti za određene oblasti.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.