„Nasa kuca“ uskoro dobija i fabriku papira uz podrsku Japana

BEOGRAD – Fabrika za reciklažu papira socijalnog preduzeća „Naša Kuća“, koja bi uz pomoć Japanske državne agencije za međunarodni razvoj i saradnju (JICA) mogla da bude otvorena za oko godinu dana, značajno će povećati kapacitete, kvalitet rada i omogićiti zapošljavanje još 30 osoba sa teškoćama u razvoju, rekla je danas Tanjugu direktorka „Naše Kuće“ Anica Spasov.

Udruženje „Naša Kuća“ funkcioniše kao socijalno preduzeće i angažuje osobe sa teškoćama u razvoju, koje su do sada, manuelno obavljale reciklažu papira od paklica cigareta, po japanskoj metodi.

„Već dugo sarađujemo sa Japancima i fabrika će biti produžetak postojećeg projekta reciklaže koji smo preuzeli od Japanaca. Oni monitorišu i prate razvoj naših usluga, kvalitet, kao i program obuka za osobe sa teškoćama u razvoju, a fabrika je kruna naše dosadašnje aktivnosti“, ističe Spasov.

Srbija bi mogla uz organizacionu i finansijsku podršku JICA i lokalnih samouprava, kako kažu, da formira mrežu fabrika po Srbiji i zaposli osobe sa teškoćama u razvoju, koje bi bile po tom pitanju potpuno jedinstvene.

Ekipa Tanjuga posetila je danas prostorije „Naše Kuće“ u prizemlju stambene zgrade u Mirijevu, gde osobe sa teškoćama u razvoju, među kojima je najviše mladih, obavljaju pripremu i reciklažu papira od paklica cigareta.

Spasov je kazala da su na ovaj način spojili ekologiju i jedan društveni cilj kroz angažovanje, zapošljavanje i edukaciju ljudi sa teškoćama u razvoju i da će kroz buduću primenu novih zakona oni moći da se obuče za radnike, koji mogu da zadovolje zahteve većeg radnog tržišta, a ne samo, kako je rekla „izvršioce određenih poslova“.

„Postoje problemi u radnoj proceni osoba sa invaliditetom, ali mislim da su i tu zapooceti neki prvi koraci za izmenu i zakona o zapošljavanju odnosno o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju, ali i izmene same procedure procene radne sposobnosti. Tako ćemo moći kroz naše socijalno preduzeće da napravimo jednu školu edukacije, da ih pripremimo kompletno kao radnike“, ističe Spasov.

Zakon o socijalnom preduzetništvu koji će početi da se primenjuje krajem godine daje veće mogućnosti, što se tiče podrške lokalne zajednice, ali i države.

Rad je, dodaje Spasov, u ovakvim preduzećima specifičan i ljudi rade shodno svojim kapacitetima, u blokovima od dva ili četiri sata i imaju individualne planove podrške kako bi svaka osoba sa teškoćama u razvoju napredovala u svom poslu.

„Suština je da mi njih naučimo da vredi raditi, da se svi mi kroz rad vrednujemo i da oni polako ulaze u taj realan svet zaposlenih ljudi, da osete te benefite. Nama je vrlo značajno da oni imaju posebno zadovoljstvo, da mogu da uživaju svom radu, a ne da rade samo neke manuelne stvari, bez razmišljanja“, kazala je Spasov.

Ona je izrazila nadu da će primena Zakona o socijalnom predužetništvu olakšati rad mnogim sličnim udruženjima kao što je ovo, koja funkcionišu kao socijalna preduzeća, ali do sada nisu bili pravno prepoznati i nisu imali dovoljnu podršku.

„Nadam se da ćemo sada kada postoji Zakon moći da osnujemo i neke linije finansiranja ili posebne fondove. Mnogo udruženja funkcioniše kao socijalno preduzetništvo i to je vrlo teško, ako se projektno finansiraju i nemaju obezbeđeno tržište, to nesiguran razvoj. Mislim da kada se zakon dobro koncipira i naprave smernice za razvoj socijalnog preduzetništva sa jasnim kriterijumima šta jeste, a šta nije, da će veliki broj organizacija, udruženja ili novih preduzetnika ili preduzeća da se odluči za ovakav način rada“, navela je Spasov.

Funkcionisanje svakog socijalnog preduzeća je zasnovano na uskoj povezanosti sa privredom, velikom ili malom, naglasila je ona i dodala da je suština da poslodavci mogu da naruče posao ili određene proizvode, a da će to uticati i na njihovu efikasnost.

„Preduzetnici će moći da budu efikasniji ako deo nekih poslova za koje ne moraju da delegiraju celog radnika ili celo radno vreme mogu da ustupe socijalnim preduzećima koja imaju i koristi i obučavaju, a naravno i nagrađuju i plaćaju ljude koji to rade“, zaključila je Spasov.

Inače, postoje još dve identične organizacije u Zajecaru i Kragujevcu koje su, uz podršku i edukaciju „Naše Kuće“, angažovale ljude sa teškoćama u razvoju u svojim gradovima.

Zakon o socijalnom preduzetništvu je usvojen u februaru ove godine, a njegova primena će početi na jesen.

Kako je objavila PKS, novousvojeni pravni okvir o socijalnom preduzetništvu omogućava da socijalna preduzeća dobiju podršku bez obzira da li su registrovani kao preduzetnici, privredno društvo, fondacija, udruženje građana ili zadruga.

Sredstva za podsticanje razvoja socijalnog preduzetništva i za podršku radnoj integraciji pripadnika društveno osetljivih grupa, obezbeđuju se iz sredstava budžeta Republike Srbije namenjenih za finansiranje socijalnog preduzetništva, socijalne zaštite, sredstva za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom koje realizuje organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, zatim iz sredstava utvrđenih budžetom Pokrajine Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, kao i poklona i donacija.

Takođe, sredstva se mogu dobiti i iz drugih izvora u skladu sa zakonom.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.