NBS bila garant monetarne i finansijske stabilnosti i 2020.

BEOGRAD – Narodna banka Srbije je saopštila danas da je i u 2020. godini, koju su obeležile pandemija i kriza koja je pogodila ceo svet, očuvala cenovnu i finansijsku stabilnost, kojima je bitno doprinosila i očuvana relativna stabilnost deviznog kursa.

„I u vanrednim okolnostima, NBS je ispunila svoje zakonom definisane ciljeve. Inflaciju smo očuvali na niskom nivou, čuvajući time i realnu vrednost zarada. Dinar je ostao relativno stabilan prema evru, što privredi i građanima daje neophodnu izvesnost za poslovanje i planiranje“, kaže guverner Jorgovanka Tabaković, rekapitulirajići učinke NBS u godini koja je na izmaku .

Dinarska štednja je, kako ističe, nastavila dvocifren rast i dostigla najveće iznose do sada, a problematični krediti su dodatno smanjeni, na najniži nivo.

„Uprkos pandemiji nastavili smo i sa inovacijama kako bi se građanima i privredi omogućile još kvalitetnije finansijske usluge. Donosili smo veliki broj mera gotovo svakog meseca, kojima smo obezbedili efikasno funkcionisanje tržišta novca, podršku likvidnosti svim sektorima, povoljnije uslove finansiranja, očuvanje kreditne aktivnosti i podršku domaćem realnom sektoru“, navodi Tabaković.

Dodaje da je NBS, delujući pravovremeno, u punoj meri podržavala predsednika i Vladu Srbije u borbi za ublažavanje ekonomskih efekata pandemije virusa korona, kako bi se sačuvala radna mesta i proizvodni kapaciteti.

„Takođe, ispunjavajući zakonom propisane ciljeve i gledajući unapred, našim merama stvarali smo preduslove za očuvanje ukupne stabilnosti i u narednom periodu”, kaže guverner Jorgovanka Tabaković.

U saopštenju NBS se podseća da je inflacija u 2020. u proseku, zaključno sa novembrom, iznosila 1,6 posto, i poručuje da će i u narednom periodu biti na niskom i stabilnom nivou.

Iz centralne banke ističu da u svojim izveštajima rejting agencije naglašavaju da je upravo zarađen kredibilitet monetarne politike jedan od važnih faktora zadržavanja kreditnog rejtinga Srbije samo na korak od investicionog, uprkos negativnim efektima pandemije.

Uprkos visokoj neizvesnosti na globalnom finansijskom tržištu, dinar je zadržao vrednost prema evru, a taj rezultat se duguje blagovremenim i pažljivo odmerenim merama NBS, uključujući i devizne intervencije i to u uslovima svetske krize izazvane pandemijom, kada je građanima i preduzećima to najpotrebnije.

Devizne rezerve Srbije su i tokom krizne 2020. očuvane na viskom i stabilnom nivou od preko 13 milijardi evra, dostigavši istorijski rekordan nivo, čime je dodatno ojačana otpornost domaćeg finansijskog sistema na potrese iz međunarodnog okruženja.

Iz NBS podsećaju da je u prošloj i ovoj godini učešće zlata u deviznim rezervama, kao jednog od sigurnih utočišta u izuzetno neizvesnim tržišnim uslovima, povećano na preko 13 posto, čime je to učešće udvostručeno u odnosu na kraj 2018.

Dinarska štednja je povećana za preko 16 procenata tokom 2020., na nov rekordni nivo od preko 92 milijarde dinara, što svedoči o poverenju građana u domaću valsutu i domaći bankarski sistem. Dinarska štednja se od 2013. godine u proseku godišnje povećava za oko 25 procenata, i za preko pet puta je veća nego 2012.

U izveštaju se nabrajaju konkretne mere koje je NBS preduzela s ciljem ublažavanja negativnih efekata zdravstvene krize na privredu i građane, uključujući smanjenje referntne kamate, moratorijum na otplatu dugova, podrška bankama koje odobravaju dinarske kredite privrednicima i u okviru garantne šeme, relaksiranje uslova za odobravanje stambenih kredita, itd.

„Ciljeve ne menjamo i nastavljamo da delujemo u istom smeru – čuvanjem stabilnosti u korist naših građana i privrede. Ostajemo pouzdan partner našoj državi u borbi za rast investicija, dalji rast životnog standarda građana, izvesne i podsticajne uslove poslovanja za našu privredu i ukupan napredak naše ekonomije“, naglašava Tabaković.

Iznoseći očekivanje da zadržana srednjoročna ekonomska perspektiva naše zemlje i mere Vlade i NBS doprinesu oporavku domaće tražnje, guverner Jorgovanka Tabaković je zaključila da će to, uz dalju normalizaciju eksterne tražnje, uticati na „više nego potpun oporavak naše privrede u sledećoj godini, uz stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 6,0 procenata“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.