NBS: DINA kartica zbog manjih troškova i veće sigurnosti

BEOGRAD – Viceguvernerka Dragana Stanić, govoreći o indijskoj zabrani Masterkardu, ocenila je da Narodne banke Srbije poslednjih godina preduzela brojne mere da bi obezbedila nezavisnost domaćeg platnog sistema i nezavisnost finansijskog sistema i da se zato i razvija domaća DINA kartica.

Indija od 22. jula zabranjuje Mastekardu da izdaje debitne i kreditne kartice zbog nepoštovanja propisa u vezi čuvanja podataka, podsetila je Stanić i dodala da je to sigurno veliki udarac za tu internacionalnu kartičarsku kompaniju.

„To je i potsetnik za sve zašto se odgovorne centralne banke država fokusiraju na nezavisnost svojih infrastruktura kako bi se obezbedili od uticaja spolja na koje ne mogu da utiču“, rekla je Stanić u emisiji Uranak na TV K1.

Navodeći da je NBS već duži niz godina odgovorno rešava problematiku u toj oblasti ona je podsetila da je 2014. godine na predlog NBS, zakonom omogućeno da se strani kartični sistemi registruju u srbiji, ali oni nikada nisu pokazali int da to urade

Ona je navela da strani kartični sistemi u Srbiji zauzimaju ukupno oko 80 posto tog tržišta, a da je Masterkard kod nas sa nižim procentom nego u Indiji gde je na trećini tržišta.

Stanić je istakla da je kompromisno rešenje iz 2018. godine kada je na predlog NBS prihvaćeno da se stvori zaštitni mehanizam i da svaki građanin ima bar jednu domaću karticu koja se obrađuje u Srbiji.

„To je način da ne zaivsimo od autonomnih odluka izvan zemlje, na koje nemamo uticaj. Zbog toga smo svi dobili DINA karticu, zato je propisana jedna kartica sa domaćom obradom“, rekla je ona i istakla da to ne mora biti DINA ali da internacionalni kartični sistemi nisu pokazali interesovanje.

Ona je navela da je cilj DINA kartice i smanjenje troškova, koji posebno opterećuju male trgovce pa izbegavaju aparate za plaćanje.

Stanić je navela da su troškovi DINA kartice između 5-6 puta manji od onih kod inostranih kompanija.

Istakla je da sve zapadne bogate zemlje imaju svoje nacionalne kartične sisteme decenijama, prvo zbog manjih troškova a onda je razlog i nezavisnost finansijskih sistema od spoljnih uticaja.

Dodala je da poslednjih godina političke velesile Rusija, Kina, Indija, Turska i Brazil uvode svoje nacionalne kartične sisteme zbog nezavisnosti i troškova.

„Za poslednjih pet godina troškovi banaka ka kartičnim sistemima u Srbiji su ukupno oko 200 miliona evra, a od toga 97 posto ka inostranim kart sistemima. Dok je promet po inostranim karticama 75 posto, a po domaćim 25 posto“, rekla je ona i ocenila da je reč o nesrazmeri.

Stanić je objasnila da banke te troškove naplate od trgovaca, trgovci ugrade u cene proizvoda i usluga, i na kraju svi to platimo.

„Trošak izbora kojom karticom plaćamo se ne vidi, a postoji. Šest puta je veći trošak kada se plaća karticama internacionalnih kompanija, i taj novac ide iz Srbije, dok troškovi plaćanja domaćom karticom su šest puta manji i novac ostaje u Srbiji“, rekla je ona.

Stanić je istakla da retko manje zemlje kao Srbija imaju svoje kartične sisteme, i dodala da trka sa multinacionalnim gigantima nije laka.

„Oni finansiraju banke da se pređe na njihove kartice, a klijenti banke to plate kasnije. DINA ne može da daje takve vrste podsticaje, može samo da ponudi značajno niže troškove“, rekla je ona.

Dodala je da se DINA razvija tako da njome može u inostranstvu da se plaća, da je sve popularnija DINA na rate koja zamenjuje plaćanje čekovima, kao i da je preko te domaće kartice moguće i podići keš na NIS i Gasprom pumpama.

Istakla je da je prednost internacionalnih kartičnih sistema što imaju više decenija razvijanu prihvatnu mrežu, ali je navela da se DINA Diskaver karticom može plaćati u inostranstranstvu, da će do kraja godine biti razvijena i DINA Union Pay beskontaktna kartica za plaćanje u 160 zemalja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.