U trendu

NBS predviđa rast od 7,0%, referenta kamata ostaje 1,0%

BEOGRAD – Narodna banka Srbije zadržala je na današnjoj sednici Izvršnog odbora referentnu kamatnu stopu na nivou od 1,0 posto, i istovremeno povećala prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon od 6,5 do 7,0 procenata.

Iz centralne banke je sopšteno, da će NBS nastaviti sa poostravanjem monetarnih uslova putem repo stope i povlačenjem većeg iznosa viškova likvidnosti iz bankarskog sektora.

Izvršni odbor je ocenio da se pozitivni efekti prethodno donetih obimnih monetarnih i fiskalnih mera na ekonomsku aktivnost, uključujući i treći paket podrške privredi i građanima, mogu očekivati i u narednom periodu i da povoljni finansijski uslovi mogu biti održani i s nešto manjim stepenom ekspanzivnosti monetarne politike.

Ponovo je ukazano na snažnu dinamiku rasta domaće ekonomske aktivnosti, koja je u sva tri tromesečja ove godine nadmašila očekivanja, tako da se, prema proceni NBS, bruto domaći proizvod sada nalazi iznad nivoa pre pandemije za preko 3,0 posto.

Centralna banka je povećala prognozu rasta Srbije za 2021. godinu sa 6,5 procenata na raspon od 6,5 do 7,0 posto, a u srednjem roku predviđa rast BDP-a između 4,0 i 5,0 odsto, što će doprineti nastavku konvergencije ka zemljama Evropske unije.

Povodom pooštravanja monetarnih uslova, NBS podseća da u tom pravcu postepeno deluje u protekla dva meseca, pri čemu je od početka oktobra prestala da organizuje aukcije repo kupovine hartija od vrednosti (HoV), putem kojih je ranije bankama obezbeđivana dinarska likvidnost po veoma povoljnim uslovima, a tokom istog meseca je započela i ciklus povećanja prosečne ponderisane stope na aukcijama repo prodaje HoV.

Ova stopa je povećana u oktobru za 16 baznih poena, sa nivoa od 0,11 posto na kojem je bila u proseku od početka godine, na 0,27 procenata, koliko je iznosila na poslednje dve reverzne repo aukcije, kojima NBS na rok od nedelju dana povlači viškove dinarske likvidnosti iz bankarskog sistema.

Pooštravajući de facto monetarne uslove, bez izmene referentne kamate i koridora kamatnih stopa, Izvršni odbor je konstatovao da je u uslovima jačih troškovnih pritiska od prethodno očekivanih važno uticati na inflaciona očekivanja.

Na povećanje inflatornih pritisaka uticali su skok svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoji u snabdevanju i znatno više cene transporta na globalnom nivou, uz efekte niske baze iz prethodne godine. Pored toga, u trećem tromesečju je, zbog suše, izostao sezonski uobičajen pad cena povrća na domaćem tržištu, što je u najvećoj meri uticalo na to da međugodišnja inflacija, od 5,7 posto u septembru, bude viša od očekivanja NBS.

Ipak, Izvršni odbor je naglasio da se bazna inflacija u Srbiji, na koju mere monetarne politike imaju najveći uticaj, i dalje nalazi u donjoj polovini ciljanog raspona ukupne inflacije (2,6% međugodišnje u septembru), za razliku od većine drugih zemalja u regionu koje su u režimu ciljanja inflacije.

Tome je, kako se dodaje, u najvećoj meri doprinela očuvana stabilnost deviznog kursa.

Kao i većina drugih centralnih banaka u svetu, i NBS očekuje da će faktori više ukupne inflacije uglavnom biti privremenog karaktera i da će biti iscrpljeni u narednoj godini. U skladu s tim, NBS očekuje usporavanje inflacije od drugog tromesečja 2022, tako da bi sredinom godine trebalo da se vrati u granice cilja, a do kraja godine i u donju polovinu ciljanog raspona.

Ukoliko se ispostavi da su se materijalizovali neki od rizika koji bi za posledicu mogli da imaju kretanje inflacije iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u dužem periodu, NBS poručuje da je spremna da u najkraćem roku reaguje svim raspoloživim instrumentima.

Na sednici je takođe bilo reči o međunarodnom ekonomskom okruženju koje i dalje karakterišu brojni izazovi – tenzije na robnim tržištima, posebno energenata i drugih primarnih proizvoda, ali i nastavak logističkih problema, neravnoteža na tržištu rada i zastoja u snabdevanju, koji utiču na pojačane inflatorne pritiske u gotovo svim zemljama sveta.

Ipak, ohrabruje činjenica da su za zonu evra i zemlje u regionu, koje su takođe naši važni trgovinski partneri, poboljšani izgledi za privredni rast, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na naš izvoz i ekonomsku aktivnost, napominje NBS.

Izvršni odbor je usvojio danas novembarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 17. novembra.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. decembra.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar