NBS: Referentna kamatna stopa povećana na 5,75 odsto
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) povećao je danas referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 5,75 odsto, saopštila je NBS.
Stopa na depozitne olakšice zadržana je na 4,5 odsto, dok je stopa na kreditne olakšice povećana na sedam odsto.
„Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i uvozna inflacija i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji se mogu prenositi putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa strane tražnje“, navela je centralna banka.
Kako je objašnjeno, time NBS doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja u horizontu projekcije.
Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, po oceni NBS, „ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope“.
Istaknuto je da istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.
Izvršni odbor je naveo da su pad svetskih cena energenata, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju globalnih troškovnih pritisaka, što bi trebalo da ima uticaja i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.
Ipak, otvaranje Kine nakon popuštanja restriktivnih zdravstvenih mera moglo bi ubrzati globalnu ekonomsku aktivnost i povećati tražnju za energentima i primarnim proizvodima, što može usporiti proces smanjenja globalne inflacije, dok bi u suprotnom smeru delovalo veće od očekivanog zaoštravanje monetarnih politika centralnih banaka.
Pritom, kako se ističe u saopštenju NBS, od dinamike zaoštravanja monetarnih politika Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke zavisiće i kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i tokovi kapitala prema zemljama u usponu.
„Opreznost monetarne politike je neophodna i zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija, uključujući i postojanje rizika da se snabdevanje svetskog tržišta naftom iz Rusije znatnije smanji u narednim mesecima i da ne bude kompenzovano rastom ponude iz drugih zemalja OPEC-a, što bi podstaklo rast cene nafte. Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada koje karakteriše niska nezaposlenost i dalji rast zarada, još uvek utiču na rast bazne inflacije u većini zemalja“, navela je NBS.
Inflacija u Srbiji je u januaru na mesečnom nivou iznosila 1,4 odsto, a međugodišnje 15,8 odsto, što je bilo u skladu s očekivanjima Izvršnog odbora. I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u velikoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju.
Bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije – u januaru je iznosila 10,4 odsto međugodišnje, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa.
„Prema februarskoj srednjoročnoj projekciji, očekujemo da će međugodišnja inflacija ostati povišena i u nastavku prvog tromesečja ove godine, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa. Nakon toga, inflacija bi trebalo da se nađe na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine i povratak u granice cilja sredinom 2024. godine“, navela je NBS.
U smeru smirivanja inflatornih pritisaka trebalo bi da deluje dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.
Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, prema aktuelnoj projekciji NBS, bruto domaći proizvod (BDP) Srbije ove godine ostvariće realni rast u rasponu od dva do tri odsto.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 6. aprila.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.