U trendu

NBS snizila prognozu rasta zbog eksternih faktora

BEOGRAD – Direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Savo Jakovljević izjavio je danas da je NBS revidirala naniže prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) zbog međunarodnog faktora, odnosno manje tražnje i našeg manjeg izvoza na tržište evrozone.

NBS je procenu privrednog rasta Srbije korigovala na 3,5 do 4,5 odsto, što je za 0,5 odsto niže nego šsto je centralna banka predviđala u februaru ove godine.

Jakovljević je na predstavljanju Izveštaja o inflaciji NBS naveo i da je projekcija godišnje inflacije povećana za 2,8 procentnih poena sa 6,4 u februaru na 9,2 odsto u aprilu zbog uticaja spoljnih faktora.

„Četiri faktora utiču otprilike sa po jednom četvrtinom na povećanje projekcije inflacije za ovu godinu“, rekao je on.

Rast cena nafte, kako je objasnio, utiče sa 0,7 procentnih poena, cene uvoznih proizvoda u evrozoni sa 0,8, cene voća i povrća sa 0,7, dok rast cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda utiče sa 0,4 procentna poena na povećenju projekcije inflacije za ovu godinu.

On je podsetio da je cena nafte porasla sa 90 dolara po barelu pre početka sukoba u Ukrajini na 130 dolara, a trenutno je između 109 i 113 dolara za barel.

Jakovljević je dodao da Srbija ima nižu inflaciju od zemalja u regionu u kojima je ona dvocifrena, zahvaljujući tome što se vlada odrekla dela akciza na derivate.

Naveo je i da je na rast cena voća i povrća uticalo povećanje cena mineralnih đubriva, derivata i drugih sirovina. Cene voća i povrća će, kaže, početi da padaju, ali kasnije nego što se očekivalo i sa višeg nivoa.

Jakovljević je rekao i da se deficit platnog bilansa procenjuje na oko 6,5 odsto na nivou cele godine, pri čemu na njegovo kretanje najveći uticaj ima rast cene nafte, derivata i drugih energenata koji se uvoze, ali je napomenuo da postoji nada da će uz normalizaciju cene energenata do kraja godine deficit biti vraćan na nivo od pet procenata.

Jakovljevićev zamenik Milan Trajković objasnio je da je najveći deo inflacije s kojom se suočavamo poslednjih meseci posledica uvozne inflacije, odnosno rasta cena nafte, gasa i brojnih drugih proizvoda i sirovina.

„Uvozna inflacija može da se podeli na tri dela. Prvi je rast cena proizvoda široke potrošnje iz uvoza, drugi je rast cena berzanske robe i činjenica da Srbija ima vrlo malo trgovinskih barijera prema inostranstvu, zbog čega se cene sa svetskih berzi vrlo brzo prelivaju na domaće cene i treći i najvažniji je ugrađivanje cena energenata i sirovina u cenu proizvodnje više stotina različitih proizvoda“, objasnio je Trajković.

Direktor Sektora za monetarne operacije NBS Nikola Dragašević rekao je da su monetarne mere koje je centralna banka preduzela pozitivno delovale na stabilnost kursa.

„Građani koji su u martu otkupli poreko 600 miliona evra u stranom novcu sada su ga prodavali i to je jedan od faktora koji je pozitivno uticao na kurs. Drugo, stranci više nemaju pojačanu tražnju deviza, već njihovu prodaju i ulažu u dinarske hartije od vrednosti, što govori o tome koliko je bilo važno očuvanje stabilnosti u periodu pojačane neizvesnosti“, rekao je Dragašević.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar