NBS: U 2022. dinar ojačao prema evru, rekordne devizne i zlatne rezerve

BEOGRAD – Dinar je u ovoj godini prema evru ojačao za 0,2 odsto, bruto devizne rezerve zemlje su rekordne i premašuju 18 milijardi evra, a zlato je u deviznim rezervama povećano za 1,1 tonu, na rekordnih 38,5 tona, navodi se u saoštenju Narodne banke Srbije (NBS) u kome se rezimira godina koja je na izmaku.

Ocenjuje se da su proaktivnim delovanjem centralne banke ublaženi efekti višedimenzionalne globalne krize u godini koja će ostati zapamćena kao godina velikih izazova i isprepletanih kriza.

Iz NBS ističu da je uz jačanje dinara prema evru za 0,2 odsto, Narodna banka u plusu za više od 700 miliona evra po osnovu intervencija na deviznom tržištu, jer je za toliko više kupila nego što je prodala deviza.

Takođe i da 2022. godina peta od poslednjih šest u kojoj je Narodna banka neto kupac deviza i to u ukupnom iznosu od 4,9 milijardi evra, te da će ova godina biti rekordna i po prilivima stranih direktnih investicija, budući da se procenjuje da će njihov bruto priliv iznositi između 4,3 i 4,4 milijarde evra, što je za oko 10 odsto više nego lane.

Navodi se da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno na istorijski najniži nivo od 3,0 odsto, dok je 2012. godine svaki peti kredit bio problematičan.

Iz NBS podsećaju da je donet propis kojim je cena platnog računa sa osnovnim uslugama ograničena na 150 dinara, čime se trajno štiti standard građana u pogledu platnih usluga koje su potrebne za svakodnevne životne aktivnosti.

Procena je da će ukupni efekti po osnovu smanjenja naknada, zahvaljujući paketu mera NBS iz avgusta, iznositi više od sedam milijardi dinara u periodu od 12 meseci.

Dodaju da je Srbija na korak do investicionog rejtinga, koji uvećava vrednost svake pojedinačne kompanije u zemlji, uprkos velikim globalnim potresima.
Kada je o inflaciji reč, u saopštenju se navodi da je ona niža nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike, te da je kretanje inflacije od početka ove godine vođeno faktorima na strani ponude.

To se pre svega odnosi na rast svetskih cena hrane i energenata, koje su na inflaciju u Srbiji uticale i direktno i indirektno, odnosno povećavajući inflaciju u zemljama koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri.
Iz NBS navode da je oko 70 odsto ukupne inflacije u Srbiji uvoznog karaktera, da centralna banka nije dozvolila da deprecijacija dinara prema evru pojača efekat uvozne inflacije, kao što je to bio slučaj tokom 2010. i 2012. godine, kada je Srbija imala inflaciju na sličnom nivou kao sada, dok je cenovni šok na svetskom nivou bio višestruko manji.
Ukupna inflacija u Srbiji od 15,1 odsto u novembru, niža je nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike, ističe se u saopštenju i dodaje da je bazna inflacija održana na znatno nižem nivou u odnosu na ukupnu inflaciju, dok je u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike bazna inflacija dvocifrena.
Iz NBS ukazuju da je i u najizazovnijoj godini tokom protekle decenije očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru i da je dinar ojačao prema evru za 0,2 odsto.
Ocenjuju da su uticaji iz međunarodnog okruženja, odnosno geopolitičke tenzije i rast cena energenata bili osnovni faktor snažnih deprecijacijskih pritisaka u prva četiri meseca ove godine, podstičući u martu snažnu tražnju građana za stranom gotovinom u menjačnicama i bankama.
Narodna banka je, dodaje se u saopštenjuu, u tom periodu reagovala blagovremeno i odlučno i od januara do aprila prodala neto 2,27 milijardi evra na deviznom tržištu, bankama obezbedila skoro pola milijarde evra strane gotovine u zamenu za devize, radi nesmetanog snabdevanja menjačnica i stanovništva.
Činjenica da smo i u tako turbulentnom periodu očuvali stabilnost i deviznog segmenta i ostalih segmenata domaćeg finansijskog tržišta preokrenula je situaciju i, uz veće poverenje i obnavljanje delovanja faktora na strani ponude deviza, od maja ponovo preovladavaju pritisci ka jačanju dinara, navode iz NBS i dodaju da je od maja Narodna banka kupila neto 2,98 milijardi evra na deviznom tržištu;
Na nivou godine, NBS je u segmentu intervencija na deviznom tržištu u plusu za više od 700 miliona evra a ova godina je peta od poslednjih šest godina da je centralna banka neto kupac deviza i to u ukupnom iznosu od 4,9 milijardi evra.
Što se tiče devizni i zlatnih rezervi one su dostigle nove najviše nivoe uprkos nezapamćenoj višestrukoj krizi koja je pogodila svet.
Tako su bruto devizne rezerve krajem novembra iznosile 17,3 milijarde evra, što predstavlja njihov najviši nivo krajem meseca od kada se prate podaci, a u decembru su prvi put premašile 18 milijardi evra.

Time su tokom ove godine bruto devizne rezerve povećane za više od 10 odsto, odnosno 1,8 milijardi evra.
U 2022. godini nastavljeno je i povećanje zlatnih rezervi, kupovinom 1,1 tone zlata iz domaće proizvodnje pa su količinski, zlatne rezerve krajem novembra dostigle rekordnih 38,5 tona, ukupne vrednosti 2,1 milijardu evra.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.