U trendu

Brzo će splasnuti efekat pandemijske inflacije

BEOGRAD – Povišena inflacija koja se ove godine globalno pojavila kao rezultat povećane tražnje u odnosu na ponudu, do čega je došlo nakon prolećnog popuštanja mera protiv kovida, kasnije se stabilizovala i očekuje se da će njen efekat splasnuti, te da će se ona već u prvoj polovini 2022. vratiti u okvire pre kovid krize, ocenjuje naučni saradnik i direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić.

Kaže za Tanjug da je Srbija pritom prošla bolje nego mnoge druge razvijenije zemlje Evrope i sveta, jer se međugodišnja inflacija u našoj zemlji održava u ciljanim granicama, dok recimo u Nemačkoj ili SAD nadmašuje zacrtane cifre.

„Povećanu potražnju koja je nadmašivala ponudu imali smo pre svega u energetici, zatim hrani, čak i u sektoru proizvodnje metala. To su bila tri ključna izvora rasta cena, ali kako su se narednih meseci stvari normalizovale, tako su dva najjača izvora inflacije tj. rast cena hrane i energenata popuštala, što se vidi i u samom rezultatu inflacije koja se poslednja dva-tri meseca stabilizovala na međugodišnjih oko 3,3 odsto“, kaže Nikolić.

Ističe da je to za Srbiju potpuno prihvatljivo i približno centralnom cilju koji je postavila Narodna banka Srbije (NBS).

Prema njegovim rečima, ukoliko se narednih meseci nastave i održe cenovni pritisci, pre svega oni koji dolaze od proizvođačkih cena i kasnije se prenose na potrošačke, moguće je da će međugodišnji indeks do kraja godine biti do četiri odsto, ali da bi i to bilo u okvirima cilja NBS.

Nikolić navodi da je u nekim zemljama, stopa inflacije neočekivano visoka i upozoravajuća što je, kako ocenjuje, izazovno za skorašnju korekciju monetarnih i fiskalnih politika tih zemalja.

„Oporavak nije tako jak kao što se želelo, a opet s druge strane imamo relativno visoku inflaciju koja je prevazišla okvire planirane za ovu godinu. To je u pojedinim zemljama već znatno iznad nekih višegodišnjih, pa i decenijskih proseka, u Nemačkoj 3,9 odsto, a da ne govorimo o SAD gde je veća od pet procenata, dok je cilj bio dva odsto“, kaže za Tanjug Nikolić.

Navodi da ćemo tek videti da li će to izazvati reakciju i mere monetarne politike, kao odgovor na visoke cene, ali ističe da se u ovom trenutku poremećaji još tumače kao privremeni, jednokratni, odnosno kao izazovi u periodu pandemije

„To se na neki način i označava kao pandemijska inflacija koja će se vrlo brzo iscrpeti, odnosno njen efekat će splasnuti u meri da ćemo se možda već u prvoj polovini naredne godine vratiti u one okvire koji su postojali pre kovid krize“, ističe naš sagovornik.

Ukazuje, međutim, da su prognoze nezahvalne pre svega zbog toga što se ne zna kako će se kretati brojevi inficiranih i umrlih od kovida, da li će četvrti talas, koji je u toku, ponovo delovati recesiono i uzrokovati novo smanjivanje privredne aktivnosti ili će se ekonomija zadržati u tempu koji trenutno ima.

„Ako se nastave tekuće tendencije može se očekivati da u drugoj polovini godine rast privredne aktivnosti u evrozoni bude veći, ponajpre u sektoru usluga i građevinarstvu, ali novi brojevi zaraženih i umrlih, povećavaju rizik da scenario možda neće biti takav“, kaže Nikolić.

Dodaje da je upravo zbog kovida teško preciznije predvideti kako će se privredna aktivnost i inflacija nadalje kretati.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.