NLB i KomBank nagradili 10 projekata organske proizvodnje

BEOGRAD – Čekovi sa podrškom od po pola miliona dinara danas su uručeni za 10 najboljih projekata za razvoj organske proizvodnje u Srbiji koji su izabrani na 10. jubilarnom NLB KomBank Organic konkursu.

U konkurenciji 83 projekta organske proizvodnje pobednici iza čijih razvojnih planova je stao stručni žiri su Adnan Tandir, Ana Čupić, Katarina Milosavljević, Milena Vasić, Milenko Dolovac, Pavle Đorđević, Radan Munjić, Stefan Petroviić, Zvonimir Ristić i socijalno preduzeće Radanska ruža.

Predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Vlastimir Vuković rekao je da je nagradama za 10 organskih proizvođača dat skromni doprinos herojima koji na teži način proizvode i dolaze do kupaca.

„Oni su uporni upravo u tome da zemlja na kojoj rade bude organski obrađena, i da ostane i našim unucima i praunucima. To je nešto što su Komercijalna i NLB banka prepoznale i 10 godina podržavaju“, rekao je on,

Dodao je da podrška banaka nije samo preko organik konkursa, nego i kroz kredite za organske proizvođače, ali i za male zanate koji ne mogu da se medijski predstave.

„Pokušavamo na različite načine da im pomognemo da njihov rad bude prepoznat i priznat. Siguran sam da ćemo u narednim godinama dodatno podržavati“, rekao je on.

Istakao je da je specifično za Komercijalnu banku i NLB banku, koje će se uskoro spojiti, što su apsolutni lideri u poljoprivrede gde imaju preko 30 posto tržišnog učešća i preko 90,000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

„To je velika obaveza. Kao lider moramo da budemo društveno odgovorni. Mislimo da je organska proizvodnja upravo to gde Komercijalna i NLB banka treba da budu“, rekao je on.

Predsednica Izvršnog odbra NLB Banke Jelena Živković istakla je da je ta banka započela sa organik konkursom još 2012. Godine i da je još tada organska proizvodnja prepoznata kao potencijal za Srbiju.

„Od tada do sada u 10 godina konkursa bilo je preko 580 prijavljenih projekata a u ovoj godini rekordnih 83. NLB banka kao članica NLB grupe održivi razvoj, ulaganje u organsku proizvodnju, i poljoprivredu, vidi kao jedan od svojih postulata. Očekujem da ćemo i u budućem periodu nastaviti sa ovim konkursom, i nastaviti ca podržavamo naše organske proizvođače“, rekla je ona.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ocenio je da sa ove dve banke postoji dobra, dvosmerna, saradnju te da najviše subvencija ka poljoprivredi ide preko njih, i izneo očekivanje da bi na sledećem 11. konkursu trebalo da 11 proizvođača organske hrane dobije nagradu.

On je ocenio da je organska proizvodnja jedan od najsvetlijih delova srpske poljoprivrede i naveo da je sadašnji izvoz od 40 miliona evra skoro deset puta veći nego pre 10 godina, te da je sada u Srbiji organska proizvodnja na 21 hiljadu hektara a pre deceniju je to bilo do 5.000 hektara.

„Promenila se svest, način života. Društvo je bogatije, a kupci organskih proizvoda moraju da imaju malo više novca. U organskoj proizvodnji postali smo učitelji Republici Srpskoj, a interesuju se i iz Albanije za transfer znanja“, rekao je on.

Čestitke pobednicima Nedimović je kroz „hvala vam što postojite“ a istakao je trud stručnog žirija, profesora i banaka.

Šefovi stručne komisije koja je ocenjivala prispele prijave i izabrala pobednike profesori Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Snežana Oljača i Vladan Bogdanović istakli su da je izbor bio težak jer je svaki od 20 projekata koji su ušli u finale zaslužio nagradu.

Oljača je navela da su regionalno gledano prispeli projekti reflektovali stanje u organskoj proizvodnji koje najviše ima u Zapadnoj Srbiji i Vojvodini.

Primetila je da je značajan broj prijava bio za stočarstvo kao i da su se pojavili projekti za organsku kozmetiku i za razvoj i integraciju seoskog turizma sa organskom proizvodnjom.

Navela je da projektovano bilo i stvaranje novih organskih proizvoda, kao i da je pokazana društvene odgovornost u zapošljavanju marginalizovanih grupa, pre svega žena u ruralnim područjima.

Kroz nagrade, istakla je ona, data je podrška i organskim stočarskim proizvođačima iz zaštićenih područja prirode.

Profesor Bogdanović ocenio je da su u izboru 10 najboljih odlučivale nijanse i dodao da su nagradu dobili vrhunski projekti.

Primetio je da su to u većini porodična gazdinstva, tradicionalno poljoprivredno orijentisana ali i nekoliko novih u poljoprivredi koji su se skroro povukli iz grada i posvetili organskoj proizvodnji.

Radan Munjić koji organsku stočarsku proizvodnju ima u selu Brusnik na Goliji u parku prirode novčanu nagradu iskoristiće da poveća proizvodnju mesa i mleka.

„Planirano sam novac da uložim u objekat za preradu mleka i proizvodnju mlečnih proizvoda da bih jače išao na ovo tržište organskih proizvoda. Mada su ti proizvodi i do sada bili čisti, zdravi i organski jer su tamo čisti pašnjaci“, rekao je on.

Organskom proizvodnjom bavi se već 10 godina a kaže da su na žalost još uvek kupci mesa samo lokalni, i nakupci, dok se mlečni proizvodi šalju u gradove.

Organskim ovčarstvom u Pirotu bavi se Zvonimir Ristić gde od stada 215 svrljiških ovaca dobija jaganjce, mleko, a pravi ovčiji sir i kačkavalj.

„Ovce čuvamo na planini. Od dobijenog novca kupiću prikolicu za izvoz organskog stajnjaka da bi poboljšali oranice, kao i opremu za mleko“, rekao je on.

Sa njim rade i ćerke, nada se da će uspeti da poveća stado, kao probleme navodi nedostatak radne snage i višak vukova koji prave strašan problem.

„Kupci su lokalna klanica gde dajemo jagnjiće, a mlekarska škola u Pirotu otkupljuje mleko za sir i kačkavalj. Sa otkupom naših proizvoda nemamo nikakav problem“, rekao je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.