Od 14 vodoprivrednih firmi u Vojvodini 4, radi efikasnosti
BEOGRAD – Sektor vodoprivrede u Vojvodini u kome je 15 državnih preduzeća restrukturira se kroz pripajanja u četiri preduzeća, a državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović za Tanjug kaže da je cilj povećanje efikasnosti i konkurentnosti, kao i racionalnije poslovanje.
Prema odlukama Vlade Srbije, tri preduzeća sa područja Srema biće pripojena beogradskom vodoprivrednom preduzeću Galovica, u subotičku Severnu Bačku biće integrisana još četiri preduzeća iz Bačke, dok se u Banatu integrišu preduzeća iz Zrenjanina i Kikinde, a pančevačkom Tamiš Dunavu pripajaju se vršačko i kovinsko vodoprivredno preduzeće.
Stevanović kaže da 15. vodoprivredno preduzeće u Vojvodini postoji samo na papiru i da pretpostavlja da će u likvidaciju.
„Procena je da 14 živih i aktivnih preduzeća treba po teritorijalnom i organizacionom principu integrišati, kako bi bila funkcionalnija i efikasnija. Neka od njih nisu mogla da servisiraju svoje tekuće obaveze, oko zarada, poreza, doprinosa, kredita. To je na neki način dovodilo delatnost u pitanje, a te firme bave se poverenim poslovima, odnosno delatnošću od opšteg interesa“, objašnjava Stevanović.
Preduzeća iz ovog sektora bave se zaštitom od poplava i drugih rizika, održavanjem vodnih objekata, zaštitom vodnih objekata gde su akumulacije, kao i na područjima gde se radi melioracija.
„Kada mora takva delatnost da se obavlja, onda preduzeća ne smeju svoje kapacitete da dovode u pitanje. Ideja je da na ovaj način preduzeća budu racionalnija i konkurentnija, jer deo prihoda obezbeđuju na tržištu“, rekao je on.
Ipak vodoprivredna preduzeća u Vojvodini gro svojih prihoda ima u relacijama sa državom.
„Mislimo da smo uradili dobru stvar za vodoprivedna preduzeća. Bilo je malo iracionalno da na području Vojvodine bude 15 preduzeća u sektoru, a u ostatku Srbije još svega četiri“, kaže Stevanović.
Za neka od ovih preduzeća Ministarstvo je ranije ispitivalo ima li zainteresovanih za privatizaciju.
„Ovako je napravljen balans. Videćemo šta će vreme sa sobom doneti, pratićemo rad i funkcionisanje. Struka je procenila da ova preduzeća u ovom trenutku ne treba da idu u postupak privatizacije, nego da bude urađen neki korak više ka unapređenju njihovog poslovanja kroz reorganizovanje“, rekao je on.
Dodao je da je Ministarstvo prihvatilo savet struke pa se veruje da će restrukturiranja sektora dati rezultate.
„Tamo gde nastave da se generišu slabosti, država će se određivati. Možda će konačan ishod biti privatizacije, ali ostavimo da sačekamo šta će pozitivno doneti reorganizacija“, rekao je on.
Stevanović ističe da je najvažnije da se troškovi smanje i dodaje da će verovatno deo zaposlenih iskoristiti pravo na socijalni program.
„Deo ljudi će otići, doći će do zanavljanja radne snage novim mlađim kadrovima. Cilj promene je racionalizacija i činjenja operativnijim ovih preduzeća. A ako se steknu uslovi i pojavi potreba, za neka strateška parnerstva, i privatna ulaganja, ostaje da vidimo“, rekao je on.
Dodao je da se čini da će kroz racionalnije i ekonomičnije poslovanje sama preduzeća biti sposobna da investiraju, da se razvijaju i unaprede svoje kapacitete.
„Delatnosti od opšteg interesa nisu uvek profitabilne, zato država i osniva takva preduzeća, i ima interes da bude većinski vlasnik“, podseća Stevanović.
Kaže da privatni vlasnici ne učestvuju na tenderima i u poslovima u kojima ne mogu da zarade onoliko koliko misle da treba.
„Takve poslove, u polju javnog interesa, država mora da pokriva. I finansira iz budžeta“, zaključuje on i dodaje da ipak i ta preduzeća moraju da budu profitabilna.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.