Odbor za evropske integracije prihvatio zakone o energetici

BEOGRAD – Odbor Skupštine Srbije za evropske integracije prihvatio je danas u načelu četiri zakona iz oblasti energetike i rudarstva, koji će se naći na dnevnom redu sednice parlamenta 15. aprila.

Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Jovanka Atanacković je na sednici odbora rekla da taj set zakona predstavlja dalje usaglašavanje sa evropskim direktivama u tim oblastima i naglasila da su novi propisi usaglašeni i sa zahtevima koji se odnose na zaštitu životne sredine.

„U Evropi je trenutno trend da se spaja oblast energetike i zaštite životne sredine“, rekla je Atanacković.

Navela je da izmene Zakona o energetici prepoznaju obavezu Srbije da donese Nacionalni plan za energetiku i klimu što je, kaže, jako važno za integrisanje energetike i zaštite životne sredine.

Povodom Predloga zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, Atanacković je navela da ga Srbija prvi put usvaja kao poseban zakon.

Napomenula je da taj zakon uvodi potpuno novi sistem podsticaja u skladu sa direktivom EU za obnovljive izvore energije.

Precizirala je da su uvedene fid-in premije koje će se dodeljivati kroz aukcije, a da je uveden institut kupca proizvođača, koji omogućava i domaćistvima, fizičkim i pravni licima, da pored toga što će biti potrošači, budu i proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora.

„Cilj je da učinimo da 2050. Srbija bude kllimatski neutralna“, rekla je Atanacković.

Navela je da je jedini način za dekarbonizaciju koja je zahtev cele Evrope i globalne politike, da imamo zamenske kapacitete kada se budu gasile elektrane na ugalj u narednih nekoliko decenija, a da su ti kapaciteti upravo iz obnovljivih izvora energije.

„Energetska zajednica je proglasila ovaj zakon kao najmoderniji koji su videli u Evropi“, rekla je Atanacković i navela da je zakon uveo sve moguće mehanizme zaštite i podsticaje za što veće korišćenje obnovljivih izvora energije.

Za taj propis kaže da je usklađen i sa direktivom EU za državnu pomoć, tako da je ostavljena državna pomoć za fid-in tarife samo za mala postrojenja.

Istakla je velika ulaganja u zaštitu životne i navela da se do 2030. očekuje da u sisteme za odumporavanje dostignu 1,2 milijarde evra, te da se proces dekarbonizacije neće desiti preko noći.

Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Dejan Milijanović rekao je da su izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima neophodne za stvaranje povoljnijeg investicionog ambijenta za dalja ulaganja.

„Očekujemo da u narednom petogodišnjem periodu sektor za rudarstvo i geološka istraživanja učestvuje u BDP do pet odsto, a zajedno sa energetikom do devet odsto“, kazao je Milijanović.

Poručio je da razvoj rudarstva i geološkog istraživanja može da bude održiv i da Srbija u tom smislu može da ide u korak sa Evropom.

Naveo je da su rezerve uglja u Srbiji od tri do 3,5 milijarde tona, a da ga i Srbija može koristiti na ekološki prihvatljiv način.

Milijanović kaže da EPS trenutno ima najsavremeniji sistem za upravljanje kvalitetom uglja što je važno za postizanje kvaliteta uglja koji će imati jako nisku emisiju ugljen dioskida.

Pomoćnik ministarke Zoran Ilić rekao je da se Predlogom zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije uvode i novi pojmovi, kao što je energetski ugroženi kupac i u oblasti toplotne energije.

Naveo je i da oko 40 odsto ukupno proizvedene energije gubimo upravo zbog nedovoljne energetske efikasnosti objekata.

„Zakon se, pre svega, bavi uštedom energije koja je jedan ogroman potencijalni kapital do koga želimo da dođemo“, rekao je Ilić.

U tu svrhu, kaže, predviđeno je i formiranje uprave za energetsku efikasnost koja će davati podsticaje za zamenu stolarije, zaštitu fasade i izolaciju objekata.

Uprava će, dodao je, predvideti i podsticaje za zamenu kotlova koji koriste fosilna goriva, kao što su ugalj i nafta, s ozbirom na to da ogroman nivo zagađenja dolazi od individualnih ložišta.

Naveo je da za ovu godinu za podsticaje u oblasti energetske efikasnosti predviđeno oko osam miliona evra.

Predsednica Odbora Elvira Kovač kazala je da je usvajanje tog zakona jedna od preporuka iz izveštaja Evropske komisije i da je ta tema bitna za EU.

To, dodala je, pokazuje i strategija masovne energetske obnove zgrada u EU sa ambicioznim planom da se stopa renoviranja bar duplira.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.