Odlična godina za poljoprivrednu proizvodnju

BEOGRAD- Poljoprivredni stručnjaci očekuju dobre prinose suncokreta, soje i kukuruza, čija žetva je u toku, a kada se tome doda da je rod pšenice takođe bio dobar, očkuju da će ovih kultura biti dovoljno i za naše potrebe i za izvoz.

Kako za Tanjug kaže direktor Udruženja Žita Srbije, Vukosav Saković, retko se dešava kao što se ove godine desilo, da rod i pšenice i soje i kukuruza bude dobar a suncokreta solidan.

Kada je reč o uljaricama, koje se sada žanju, žetva suncokreta je obavljena na oko 90 odsto površina, a što se prinosa tiče, naš sagovornik navodi da postoje razlike u pojedinim područjima, pa se prinosi kreću od 2,2 do 4,1 tone po hektaru.

„ Više je razloga za razlike u prinosima, počev od izbora hibrida, primene agrotehničkih mera a na prinose u nekim regionima uticale su i bolesti, nastale zato što neki proizvođači suncokret na istim njivama gaje česće nego što bi trebalo. Oni obično gaje po tri kulture pa ih naizmenično seju na istim njivama, te se shodno tome kulture smenjuju na svake tri godine, a suncokret bi na istoj njivi trebalo da se gaji tek svake šeste godine, kaže Saković.

Očekuje se da prinosi suncokreta budu od tri do 3,2 tone po hektaru a što se cene tiče, prošle nedelje se, kaže, suncokretom trgovalo po ceni od 35 do 35,5 dinara, što je svakako bolje od lanjske cene, kada je kilogram suncokreta koštao između 31 i 32 dinara.

Na podizanje cene suncokreta, dodaje on, uticaće i uključivanje jedne bugarske uljare na naše tržiste, čime će se konkurencija stranih uljara za naš suncokret pojačati.

Za razliku od suncokreta, čija žetva je pri kraju, žetva soje je tek počela, ali se već sada može proceniti da će prinos biti dobar i kako navodi Vukosav Saković iznosiće barem tri i po, a možda čak i 3,7 tona po hektaru.

„ Očekujemo da ovogodišnji rod premaši 800.000 tona. Od toga bi 300.000 trebalo da se izveze, za naše domaće potrebe je neophodno oko 400.000 tona,a ostatak ide u prelazne zalihe za ovu godinu“, kaže Saković.

Ranije je terminski prodato oko 70.000 tona, a trenutna cena soje iznosi oko 40 dinara za kilogram.

Počela je i žetva kukuruza, a ako se tačnim pokažu sadašnje procene da će prinos biti veći od osam tona po hektaru, to će značiti da ćemo imati rekordan prinos ove kulture.

Direktorka Poslovne zajednice „Industrijsko bilje“ Olga Čurović za Tanjug ističe da su dobrom rodu uljanih kultura znatno doprineli i povoljni meteorološki uslovi.

Prema podacima koje navodi, suncokretom je zasejano 210 do 220.000 hektara, sojom oko 220 do 230.000 hektara, domaće fabrike prerade između 500.000 i 600.000 tona suncokreta, dok se godišnja prerada soje kreće od 250.000 do nešto manje od 400.000 tona, zavisno od roda.
„ Mi smo izvozna zemlja agrarnih proizvoda i bez izvoza nema opstanka poljoprivredne proizvodnje. Imamo velike viškove finalnih proizvoda pa smo lane izvezli blizu 190.000 tona sirovog ulja, dok je izvoz suncokreta iznosio157.000 tona“, kaže Olga Čurović.

Ona ocenjuje da ćemo i ove godine imati proizvoda za izvoz barem koliko i prošle godine, a koliko ćemo izvesti, ne zavisi samo od nas već i od politike drugih zemalja.

A koliko je značajno naše učešće u ukupnoj evropskoj proizvodnji uljarica, pokazuju podaci da se 6,2 odsto suncokreta i oko 17 odsto evropske soje, proizvede u Srbiji.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.