Održan javni razgovor o upravljanju vodama u Projektu Jadar

BEOGRAD – Kompanija Rio Sava Explorejšn, ćerka kompanije Rio Tinto, koja u Srbiji razvija projekat Jadar, danas je održala drugi onlajn otvoreni sastanak sa predstavnicima nevladinog sektora i šire javnosti, čija je tema bila upravljanje vodama.
Predstavnici kompanije i stručnjaci iz Instituta Jaroslav Černi i Građevinskog fakulteta govorili su o snabdevanju vodom, kvalitetu vode, monitoringu površinskih i podzemnih voda, ispuštanju otpadnih voda, i izvođenju hidrogeoloških radova na projektu Jadar, a tema su bili i sistemima za prevenciju i upravljanje poplavama.

Diplomirani hidrogeolog iz Instituta Jaroslav Černi Zoran Radenković naveo je da je utvrđeno da jedino resurs Drine može da obezbedi dodatnu količinu sveže vode za rudnik, pošto reka Jadar ima problem perioda u godini sa malo vode.

Za prostor odakle je planirano uzimanje podzemne vode, rekao je da je reč o aluvijalnoj ravni na prostoru katastarske opštine Lipnički šor.

Opisao je prostor kao napušteno pozajmište šljunka, koje nije planirano za formiranje kao izvorište vode za piće, a radi se o obnovljivom izvoru.

Radenković je naveo da predstoji da se uradi izrada istražnog bunara i test crpljenja.

On je ocenio da prema dosadašnjim saznanjima planirano izvorište vode ima dovoljan potencijal za projekat Jadar, da je obnovljivo, kao i da se ne očekuje bitan uticaj rada izvorišta na vode u širom okruženju.

Dodao je da se uticaj može očekivati samo u neposrednom okruženju do 200 metara, ali takav da ne bi trebalo da ugrozi postojeće korisnike.

Profesor Građevinskog fakulteta Beogradskog univerziteta Aleksandar Đukić, konsultant u projektu, istakao je da se sada pristupa izradi idejnog projekta koji je osnova za procenu uticaja na životnu sredinu.

Rekao je da će za tehnološke potrebe rudnika i prerade rude, voda najvećim delom dobijati dreniranjem iz rudnika, i iz kišnih voda, što će povremeno biti dopunjavano promenljivim količinama vode iz izvorišta u blizini Drine.

Naveo je da će sve tehnološke otpadne vode reciklirati i ponovo upotrebljavati, a u slučaju viška kao prečišćene biće ispuštane u Jadar.

Profesor Prvoslav Marjanović iz Instituta Jaroslav Černi naveo je da će se iz izvorišta uzimati 90 kubnih metara vode na sat dok će iz rudničkih drenaža biti dobijano 130 m3, recirkulacijom otpadnih voda iz procesa 100 m3, a koristiće se i kišne vode sa prostora rudnika u zavisnosti od toga koliko kiše pade.

„Sve vode će se višestruko koristiti po uslovima Republičke direkcije za vode kojima se traži maksimalna recirkulacija, a samo se višak prečišćava i ispušta“, rekao je on.

Ispuštanja u reku Jadar planirana su na oko 80 kubika na sat prečišćene otpadne vode u standardu 2. kategorije, dok bi ispuštanja sa prostora deponije bila 55 m3 na sat.

Marjanović je naveo da su planirana tri postrojenja, jedno će prečisćavati sanitarnu vodu projektovano za maksimalnih 500 ljudi na lokaciji, drugo tehnološke otpadne vode, a treće procedne vode sa deponije u Štavicama.

„Voda posle prečisćavanja će biti izrazito čista, i neće u sebi nikakvih čestica i suspenzija. Voda iz tih postrojenja je bolja defakto nego sada voda u Jadru“, rekao je on.

Dodao je da se soli izdvojene u procesu prečisćavanja otpadnih voda tretiraju kao resurs ili otpad.

Marjanović je ocenio da je predviđeno rešenje za otpadne vode adekvatno i da zadovoljava domaće zakonodavstvo i dobru praksu, kao i zadate vodne uslove, odnosno da omogućava adekvatnu zaštitu za reke kao recipijenta.

On je ocenio da će planirani dobar kvalitet ispuštenih prečisćenih otpadnih voda na neki način će popraviti kvalitet u reci Jadar.

Doktor nauka Marina Babić Mladenović iz Instituta Jaroslav Černi ocenila je da dosadašnje studije i istraživanja pokazuju da sam rudnik neće pogoršavati sadašnje, vrlo nepovoljno stanje po pitanju izloženosti plavljenju u dolini Jadra.

Dodala je da će rudnik morati da se zaštiti na najbolji mogući način od poplava.

Kako je navela, rad na studijama se nastavlja, te će biti novih rezultate u narednom periodu koji će uključiti i uticaj klimatskim promena.

Glavni savetnik za zaštitu životne sredine u Rio Sava eksplorejšn (ćerka kompanije Rio Tinto) Margareta Milosavljević istakla je da je generalni stav kompanije da se u skladu sa principima održivog razvoja, maksimalno redukuje upotreba sveže vode.

Ona je navela da će rad postrojenja biti oslonjen na prečišćavanje i recirkulaciju vode, a samo minimalno iz vodosnabdevanja, kako bi se smanjio uticaj na prirodne resurse.
Na pitanje o plaćanju prečisćavanja otpadne vode sa jalovišta posle zatvaranja rudnika, Marjanović je naglasio da je to odgovornost zagađivača i naveo da je to obaveza po EU regulativi koju Srbija ima obavezu da prihvati u procesu priključivanja.

Dodao je da se to mora rešiti prilikom definisanja ugovora operatera rudnika i države, a da tu treba utvrditi i način obezbeđivanja sredstava.

Margareta Milosavljević rekla je da Rio Tinto uporedo radi i na projektima zatvaranja rudnika, te da će kako se budu transponovale direktive EU usklađivati svoj rad.

Na pitanje o utvrđenom prisustvu rečnih rakova i školjki u reci Jadar kao indikatoru odličnog kvaliteta vode, Marjanović je rekao da hemijski parametri na osnovu kojih je utvrđivan kvalitet vode ne moraju da budu štetni po te organizme, a mogu po travu

Sledeći otvoreni sastanak biće na temu upravljanja otpadom u okviru projekta „Jadar“ a organizatori iz kompanije Rio Sava Eksplorejšn najavili su ga za sredinu jula.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.