Oksfam: Porez na kovid ekstra profite ublazio bi krizu hrane
LONDON – Kompanijama u prehrambenom sektoru i u delatnostima fosilnih goriva i farmaceutike koje su ostvarile ogromne profite usled pandemije kovid-19 i njenih posledica trebalo bi uvesti ogromne poreze na ekstra zaradu, smatra Gabrijela Bačer, izvršna direktorka dobrotvorne organizacije Oksfam Internešenal.
Vanredni porez od 90 posto na ekstra profit na globalnom nivou doneo bi prihod od oko 490 milijardi dolara koji bi se mogao iskoristiti za rešavanje krize s hranom, koja poprima „katastrofalne razmere“ za stotine miliona ljudi, čime bi se svet postavio na stazu održivog sistem ishrane, rekla je Bačer, piše britanski list Gardijan.
„Kriza hrane sa kojom se suočavamo je izuzetno ozbiljna i verovatno bez presedana. Nema dovoljno finansijskih sredstava za rešavanje urgentnih zahteva za spasavanje života, ali ni za dugoročno rešavanje njenih osnovnih uzroka. Ako ne reagujemo brzo, kriza će se nastaviti i dostići zaista katastrofalne nivoe”, upozorila je ona.
Porez na ekstra prihode mogao bi da se koristi za ublažavanje krize troškova života siromašne populacije u razvijenim zemljama i rastuće gladi u zemljama u razvoju, tvrdi Bačerova.
Uvođenjem vanrednog poreza na ekstra profit bi se, kaže, obezbedila sredstva za spasavanje života ljudi sada kao i za jačanje globalnog prehrambenog sistema protiv budućih kriza.
Prem Oksfamu, skoro 200 miliona ljudi u svetu je izloženo ozbiljnoj gladi ili čak ekstremnom izglađivanju, pri čemu su najpogođeniji stanovnici na Rogu Afrike, u Avganistanu i Jemenu.
Ekstremne vremenske prilike izazvane klimatskom krizom, uključujući najgoru sušu u poslednjih 40 godina na Rogu Afrike, zajedno sa uticajima pandemije tokom koje su mnoge zemlje iscrpile svoje rezerve hrane, rast cena fosilnih goriva i đubriva, kao i rat u Ukrajini, pogoršali su izglede prehrambene katastrofe.
„To je kombinacija istovremenog dejstva više kriza – polikriza. Mi kažemo da je to kriza troškova života, tako to zovu širom sveta, ali za mnoge ljude u najsiromašnijim zemljama to je u stvarri borba za opstanak”, ističe Bačerova.
Ona je takođe pozvala lidere zemalja G7, koje se sastaju ove nedelje u Šlos Elmau u Nemačkoj, da obustave naplatu duga najsiromašnijim zemljama na dve godine. Zemlje u razvoju suočavaju se sa ubrzanim povećanjem kamata što desetine njih dovodi u opasnosti od neizvršenja obaveza jer ne mogu da pokriju troškove servisiranja duga uporedo sa oživljavanjem ekonomija nakon pandemije, pri čemu se bore i sa rastućom inflacijom.
„Oni troše toliko na servisiranje duga da ne mogu da ulažu u osnovne stvari kao što su zdravlje ili rešavanje problema prehrambene nesigurnosti…Stoga pozivamo G7 ove nedelje da zaista razmotri obustavu otplate duga u 2022. i 2023. što bi uštedelo 43 milijarde dolara godišnje najsiromašnijim zemljama. Ono što želimo jeste da sprečimo umiranje stotina hiljada ili miliona ljudi. Još uvek imamo vremena, ali što više vremena prolazi, što je neaktivnost veća, to je veća i opasnost”, zaključila je Bačer.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.