U trendu

Pad evra u odnosu na dolar bez veceg uticaja na javni dug SR

BEOGRAD – Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas, povodom najvećeg pada evra u odnosu na dolar u poslednjih 20 godina i izjednačavanja vrednosti te dve valute, da to neće imati značajan uticaj na javni dug i građane Srbije, pošto je naša zemlja zahvaljujući tzv. hedžing transakcijama već smanjila udeo dolarskog duga u ukupnom dugu sa 33,9 odsto 2016. godine na 10,9 odsto.

Ministar Mali je rekao Tanjugu, na pitanje kako će pad vrednosti evra u odnosu na dolar uticati na privredu, građane i javni dug, rekao da je to još jedan od aktuelnih izazova sa kojim se država suočava, ali da je vlada ranije već konvertovala dugove u evro i samo na osnovu četiri takve transakcije zaradila oko 480 miliona evra.

Istakao je da se prethodna vlast zaduživala u dolarima i da je, na primer, 2011. kamata na zaduženje bila čak 7,25 odsto godišnju u dolarima.

Na pitanje kako vidi pojedine kritike u javnosti u vezi sa zaduživanjem u dolarima i izjavu ekonomiste Gorana Radosavljevića da je rast vrednosti dolara u odnosu na evro i dinar od gotovo 20 odsto u poslednjih 10 meseci uticao na rast javnog duga Srbije denominiranog u dolarima i da bi to moglo da dovede do rasta javnog duga za oko 65 milijardi dinara ili oko 580 miliona evra, Mali je rekao da je neverovatno da o tome govore oni koji su zemlju zadužili u dolarima.

„Pročitao sam tu izjavu, reč je osobi koja je radila u Ministarstvu finansija, u to vreme kada nam je udeo dolarskog duga bio 33,9 odsto, a danas je 10,9 odsto i kada smo se zaduživali po 7,25 odsto na dolarske dugove, dok su nam kamate danas mnogo niže. Dakle, to licemerje jednostavno ne mogu da razumem, da se prave pametni oni koji su nas doveli u dužničku krizu i na ivicu bankrota 2012. i 2013. godine“, istakao je Mali.

Kaže da se sadašnja vlast malo ozbiljnije pozabavila tim pitanjem i koristi sve finansijske instrumente kako bi ublažila ovaj problem.

„Pošto ne postoji tzv. prirodan hedž u odnosu dolar, kao što imate u odnosu na evro, s obzirom da je EU naš najveći trgovinski partner i da su uvoz i izvoz uglavnom u evrima i imamo priliv i odliv u evrima – logičnije je da imate što veće obaveze i javni dug u evrima pre nego u dolarima“, naveo je on.

Generalno hedžing u finansijama predstavlja investiciju koja služi da smanji ili ukine rizik koji se odnosi na neku drugu investiciju i strategijski je kreiran da minimizira izlaganje investicije nepoželjnom poslovnom riziku, ali i takođe da profitira.

Mali je naglasio da bi, da nije smanjen udeo dolarskog duga sa 33,9 odsto na 10,9 odsto u ukupnom javnom dugu, sada dug bio za 2,1 odsto BDP-a veći.

Objasnio je da bi to javno dug u nominalnom iznosu bio za 140 milijardi dinara ili 1,2 milijarde evra veći da to nije urađeno.

Napomenuo je da je i vreme vraćanja postojećih kredita produženo i dodao da smo ranije uglavnom uzimali kratkoročne kredite, dok se sada zadužujemo i na 10 i 12 godina.

„Veoma pametno koristimo svaki instrument koji nam je na raspolaganju kada je upravljanje javnim dugom u pitanju. Mislim pre svega na hedžing i na korišćenje instrumenta svopa“, dodao je Mali.

Precizirao je da javni dug Srbije trenutno iznosi 53,7 odsto BDP-a.

Objašnjava da je država pre imala dolarske dugove, ali i dugove u dirhamima i juanima i da je konvertovanje u evro urađeno upravo zato da država ne bi preuzimala rizik promene vrednost tih valuta.

Kako je rekao, samo za zaduženje u juanima nam je kamata na kredit bila 2,5 odsto godišnje u juanima, dok je nakon konvertovanja u evro kamata iznosila minus 0,07 odsto, samo zahvaljujući hedžing transakciji.

Mali je rekao da je obaveza prema Kuvajtu bila u dolarima i da je kamata bila 1,5 odsto, a nakon konvertovanja u evre svega 0,3 odsto godišnje.

Ministar je naglasio da država može za uštedu od 480 miliona evra da izgradi, na primer, čak četiri ili pet novih mostova u Beogradu.

„Dakle, to se zove odgovorno upravljanje javnim dugom. Tako da mi nemamo veliki uticaj jačanja dolara na naš javni dug“, zaključio je Mali.

Kada je reč o razlozima slabljenja evra u odnosu na dolar, Mali kaže da se to dešava zbog sukoba u Ukrajini, povećanjava kamatnih stopa i zato što se veliki broj zemalja EU približava recesiji.

„Građani treba da budu spokojni, naše upravljanje javnim dugom je takvo da godinama unazad razmišljamo o njemu i sada se vide rezutlati“, naveo je Mali.

Dodao je da se ta zaduženja koriste pametno, za infrastrukturne projekte koji doprinose povećanju BDP-a i životnom standardu građana, rastu plata i penzija…

Poslednja, četvrta svop transakcija je realizovana 24. novembra 2021. godine, kojom su obaveze po osnovu zajma zakljucenog sa Fondom za razvoj Abu Dabija 2016. godine, inicijalno ugovorene u dirhamima, sa placanjem u američkim dolarima, konvertovane u evre.

Dug i obaveze po osnovu navedenog zajma na koji je plaćana fiksna kamatna stopa od 2,25 odsto godišnje, zamenjeni su u evre po godišnjoj kamatnoj stopi od 0,96 odsto.

Samo otplatom jednog anuiteta navedenog zajma načinjena je ušteda od čak 7,4 miliona evra, kažu u Ministarstvu finansija.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar